Упозорење за кандидате: Француска и Немачка укидају једногласно одлучивање у ЕУ

Француска и Немачка су уверене да ће делимична институционална реформа ЕУ бити могућа касније ове године, рекле су француска и немачка министарка за Европу Лоренс Бун и Ана Лурман у ексклузивном интервјуу за "Еурактив".

Конкретно, две земље настоје да укину обавезу једногласног одлучивања и замене је одлучивањем квалификованом већином у областима попут спољне политике "како би се ЕУ учинила способнијом да делује пре пријема нових држава чланица – као што је Украјина".

Овај корак би већ био могућ у оквиру постојећих уговора на основу тзв. пасерел клаузуле којом се дозвољава измена законодавног поступка без формалних амандмана, односно да се без формалне измене уговора омогући земљама ЕУ да уместо једногласно, о одређеним питањима одлучују на основу гласова квалификоване већине.

Прелазак на гласање квалификованом већином требало би да буде само први корак и требало би да се деси "у ограниченом, веома прагматичном оквиру", навела је немачка министарка Лурман. 

И Француска и Немачка залажу се за велику реформу ЕУ пре него што приме било коју од осам држава кандидата.

"Сагласни смо да са наредним проширењима морамо да се носимо другачије него са претходним, као и да морамо да реформишемо институције како бисмо били спремни за ЕУ ​​са новим чланицама", оценила је Лурман додајући да "проширења не може бити без реформе". 

Како подсећа "Еурактив", Немачка је у више наврата заговарала реформе пре проширења, тврдећи да ЕУ прво мора да буде институционално способна да прихвати нове чланице. 

Без реформи, ЕУ би "могла да изгуби способност да делује", наводи Лурман.

Почетни позив на реформу ЕУ прошлог маја наишао је на различите реакције. У заједничком документу о ставу, 13 држава чланица је упозорило на "претерано висока очекивања" и изјаснило се против било каквих свеобухватних промена уговора.

Мађарска и Грчка чврсто уз Русију: Стоп 11. пакету санкција

Међутим, како за "Еурактив" наводе министарке, поводом те идеје све више држава чланица "даје позитивне повратне информације". 

Било каква реформа је, ипак, могућа само ако се сложе све чланице.

Француска и Немачка су прошле године покренуле низ иницијатива за постављање темеља за реформу. У јануару су две земље основале француско-немачку радну групу стручњака за институционалне реформе у ЕУ.

Поред тога, почетком маја су основали "Групу пријатеља за одлуке квалификоване већином" у заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ са захтевом да се "због руске инвазије на Украјину кључне одлуке из области безбедности и спољне политике убудуће доносе квалификованом већином". 

У новоформираној коалицији од девет земаља Европске уније су Немачка, Француска, Белгија, Финска, Италија, Луксембург, Холандија, Словенија и Шпанија.

Гласање квалификованом већином спречило би "проблематичне" владе ЕУ, попут мађарске коју предводи Виктор Орбан, да, на пример, блокирају слање додатне помоћи Кијеву или спрече увођење појединих санкција Русији.