На први поглед, посао шефа НАТО-а јесте посао из сновa. Доноси утицај, моћ, непрекидна путовања, па и плату од, према писању неких медија, око 29.000 евра. Садашњи лидер Алијансе, међутим, био је спреман да ову позицију напусти, како би постао гувернер Норвешке централне банке.
Али, није му се посрећило - мандат на челу Северноатлантског савеза, продужаван му је већ два пута, а све су прилике да ће се чланице НАТО-а договорити да и у наредних годину дана Столтенберг настави да држи узде.
Није да на Западу, па и на истоку Алијансе нема оних који би радо ускочили у његову фотељу - али, просто, 31 држава НАТО-а овај пут једноставно не може да постигне договор око његовог наследника.
Столтенбергов мандат истиче у октобру, али су спекулације око тога ко ће преузети функцију почеле још крајем прошле године.
Шушкало се да би то могла бити Кристија Фриланд, заменица канадског премијера Џастина Трудоа и унука Мајкла Чомјака, истакнутог украјинског нацистичког сарадника.
Европљани су причали о премијерки Естоније Каји Калас, председници Словачке Зузани Цапутовој, и некадашњој хрватској председници Колинди Грабар-Китаровић.
Ни оне, међутим, као ни ветеран холандске владе Марк Руте, ни шпански премијер Педро Санчез, па ни шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, не задовољавају високе критеријуме чланица Алијансе.
Британски министар одбране Бен Волас, рекао је да одустаје од своје жеље да шефује у НАТО-у јер Америка ипак жели да продужи мандат Столтенбергу, а све су прилике да ће иста судбина снаћи и данску премијерку Мете Фредериксен.
Много је разлога због којих су настали "проблеми у рају" и због којих НАТО не може да се договори око новог генералног секретара.
Пољска, као и друге земље које су географски ближе Русији, верују да би Алијанса Москви послала снажну поруку када би за генералног секретара НАТО-а поставила политичара из земље која је некад била део Совјетског Савеза.
Западне нације, међутим, страхују да би ово могло да испровоцира Русију довођењем НАТО-а на праг Москве. Французи конкретно, неће ни Бена Воласа, због тога што је Уједињено Краљевство изашло из ЕУ.
За неке је пак, још један Скандинавац на челу алијансе-превише.
Избегавање сукоба у временима кризе
Али, како је могуће да у оквиру, највећег војног савеза не може да се постигне консензус око наизглед потпуно једноставне ствари?
"Наравно да је у оквиру НАТО-а преовлађујући утицај Америке, али када је реч о кадровској структури врха Алијансе, и избора за генералног секретара, јављају се неке друге интересне опције. Тако се уз америчку и британску заједно, појаве и опције Француске и Немачке, појединачно или договорно", истиче генерал у пензији Митар Ковач.
Он за РТ Балкан оцењује да би разлог за продужавање Столтенберговог мандата могло да буде баш то неразумевање међу чланицама, али је добар мотив, према његовој оцени, и украјинска криза.
"Лично мислим да ће превагнути америчко-британски предлог. Јер, Волас се, наиме, поквукао пошто Америка иде на опцију да постојећи секретар остане још годину дана. Друга могућност било би тражење неке компромисне личности коју ће прихватити и Америка и Француска и Немачка", истиче Ковач.
Према његовим речима план о продужавању мандата Столтенбергу, уједно је и најрационалнији, јер тако се, како кажу "не потежу разлике нити се јавно показују борба и сукоби у овом времену кризе".
Или, како је за "Еурактив" рекао један НАТО званичник: "Није безбедно у току олује мењати капетана".
Доказ распадања Алијансе
За аналитичара и политиколога Александра Павића немогућност постизања консензуса око шефа НАТО-а, само је доказ, "ако не распада, онда ентропије" Алијансе.
"Сада се види да све више држава гледа да намири своје политичке потребе и да овај савез постаје заједница интереса, уместо заједница вредности, како они воле да кажу. И све ће им бити теже да се договоре. Било је ту неколико кандидата, али јасно је да нису могли да добију подршку свих и да у свему томе постоји међусобно условљавање", истиче Павић.
Наш саговорник, такође верује да би избор генералног секретара могао да сачека наредну годину, и изборе за Европску унију и Европски парламент, како би се у оквиру свих тих превирања направио договор о Столтенберговом наследнику.
"Јасно је да, колико год они прокламовали јединство, тако ствари уопште не стоје и да ово питање сукцесије Столтенберга то не осликава", уверен је Павић.
Само "шрафови", нема правог кандидата
За њега је, у избору за шефа НАТО-а најмање битна личност кандидата, будући да "нема више правих личности, правих лидера и државника". Сви они су, тврди наш саговорник, само експоненти различитих интересних група и обични "шрафови".
"Нема у том избору личности од формата, а када нема тога и велике политике, настају управо овакве ситуације, где разне интересне групе и лобији покушавају да изгурају свог кандидата. Да се разумемо, лидер НАТО-а је Вашингтон и без Вашингтона НАТО не постоји. Избор је само формалан јер неко мора да буде генерални секретар. Сигурно је међутим да Столтенберг не доноси одлуке. Он само спроводи оно што је одлучено у Вашингтону или евентуално у Давосу", уверен је Павић.
Саговорник РТ Балкан сматра да "људи од карактера" не би ни претендовали на овакву функцију, будући да је познато да "НАТО представља највећу опасност за мир у свету" и да политика коју он води угрожава глобални мир.
"Кад би се десило да за место секретара НАТО-а буде предложена личност од интегритета, то би значило да Алијанса мења своју суштину. Ипак ми се чини да ту стварно важи пословица да вук длаку мења, али ћуд никад", истиче Павић.
Да ли би, међутим, Западни Балкан требало да "навија" на неког од кандидата, надајући се да би се тај неко, боље од осталих поставио према овој регији?
Не - јер Павић каже да та утакмица нас уопште не би требало да занима.
"За нас би то било битно једино ако би се у самом Вашингтону променила политика. На пример, да је на челу Америке Доналд Трамп, било би нам битно ко ће бити генерални секретар. Али, док су тамо на власти неоконзервативци и њихови партнери и истомишљеници... Политика НАТО-а према нама увек ће бити одраз политике најмоћнијих западних чланица, на првом месту Америке", закључује Павић, додајући да такве промене у овим центрима моћи нису ни на видику "бар до избора у Америци 2024. године".