РТ Балкан анализа: Шта је труло у француској држави?

Убиство 17-годишњег тинејџера Наела М. у току саобраћајне контроле у париском предграђу, излило је на француске улице буку и бес незадовољних грађана, који три дана за редом протестују широм земље.

Наел је трећа жртва од почетка године која је страдала у таквим околностима, док је лане на исти начин убијено 13 особа, према писању Ројтерса. Агенција је пренела да је преминули младић из француско-алжирске породице, као и да су већина оних који су страдали у таквим околностима од 2017. године били црнци или Арапи.

"Полиција убија!", писало је на транспаренту који су носили демонстранти током "белог марша" у част преминулог младића, да би затим, након одржаног минута ћутања на месту трагедије, ушли у сукоб са полицијом. 

Запаљени аутомобили, разбијени излози, улични окршаји са органима реда, дим који куља, као да су постали стална поставка француских предграђа. Да ли је у питању један тренутак друштвеног бола, чије ће испољавање истовремено значити и катарзу, или сведочимо куљању социјалног, економског и политичког незадовољства које је таложено деценијама и које више не може да се заустави?

Урбана гета

У питању је, каже за РТ Балкан Душан Гујаничић са Института за политичке студије, хроничан проблем француског друштва са појединим предграђима неких великих градова, највише Париза, Марсеја, Лиона. Ти делови се сматрају проблематичним с обзиром на специфичну демографску структуру, висок ниво незапослености млађег становништва, пре свега ниско квалификованог и социјалне проблеме, укључујући диловање дроге и сличне "привредне гране".

Из те социјалне бесперспективности - још ако су укључени параполитички фактори, као што је верски екстремизам, локални дилери дроге, радикални имами -  добијате једну експлозивну ситуацију на терену, објашњава наш саговорник. 

"То су нека, како их Французи зову, урбана гета, где ни полиција не залази баш увек радо, где се на само присуство полицијских снага не гледа баш најдобронамерније. Најмањи повод у таквим местима је њима сасвим довољан да дођу у сукоб са полицијом", сматра Гујаничић и додаје да су такве ситуације врло незахвалне за одржавање реда и мира, поготову ако се има у виду да полицији фали кадра још од доба Саркозија, који је смањио број полицајаца за пар хиљада.

За сада све указује да је полицајац који је пуцао у Наела прекорачио овлашћења, а тужилаштво је саопштило да је против виновника подигнута оптужница за убиство и да му је одређен притвор. То се могло и очекивати, додаје Гујаничић, јер полиција у Француској ради заиста у тешким условима, поготову у таквим ситуацијама, па је и могућност грешке врло извесна.

Нема заводљиве идеологије

Мада Француска има традицију протеста - па и оних насилних, од којих су најсвежији недавни због пензионе реформе - постоје фактори који додатно изоштравају постојеће тензије у друштву, истиче за РТ Балкан Стеван Гајић из Института за европске студије. Он сматра да ствари треба посматрати у контексту рата на истоку Европе и економске рецесије у којој се налазе западноевропске земље, односно из перспективе учешћа Француске у руско-украјинском рату слањем оружја и прилагођавањем своје економије америчким, а не француским интересима. 

Све то, по његовим речима, може да буде узрок немира који ће у наредним годинама, а можда чак и деценијама трајати у Европи, с обзиром да је Европа суштински бачена у економску неизвесност.

"САД и Велика Британија су се одвојиле од Европе и наметнуле јој забране што се тиче трговине са Русијом, тако да је Европа на неки начин остала незаштићена, са свом масом проблема које има – са рапидним друштвеним и демографским променама, миграцијама и социјалним реформама које практично убијају државу благостања већ 30 година – што се посебно убрзало после економске кризе 2008. године и сада у условима рата у Украјини", оцењује Гајић. 

Додаје да проблем неинтегрисаности неевропског становништва имају и друге европске земље, попут Велике Британије, Немачке или Холандије, али је у Француској он највише изражен. Један од разлога је што та земља има највише становништва друге или треће генерације, која је рођена у Француској, али која се ни финансијски ни социјално не осећа интегрисано.

"Они се осећају као странци у сопственој земљи и онда то порађа разноразне облике патологија и тензија. Неко се помири са тиме, неко оде у екстремизам, неко покушава да се рекоренизује са традицијом одакле долазе родитељи итд. Постоји доминантна идеологија, али нема заводљиве идеологије, нити неке врсте друштвеног оптимизма који би прекрио све тензије које постоје у мањој или већој мери у сваком друштву", сматра Гајић.

Прве ласте великих проблема

Емануел Макрон, француски председник, реаговао је оштро, истакавши да је убиство тинејџера "неопростиво" и навео да ништа не оправдава смрт младе особе. Додао је да се нада да ће правда "брзо обавити свој посао", што је разљутило полицијске синдикате који су поручили да и за њих важи претпоставка невиности. 

Макронова реакција није изненађујућа, оцењује Гујаничић, истичући да француски председник покушава да балансира, знајући да Француска има предисторију оваквих догађаја.

"Сетите се 2005. године када је било ванредно стање у земљи, када је, током неколико недеља, горело више десетина предграђа. То сви у Француској имају у глави и зато Макрон мора да буде веома опрезан", наводи Гујаничић, евоцирајући случај двојице тинејџера који су страдали 2005. у предграђу Париза Клиши-су-Боа док су се крили од полиције, након чега је дошло до експлозије социјалних немира.

Он подсећа и на политички фактор о коме Макрон мора да води рачуна, а то је један део политичке јавности - мањински, али постојећи - који је пре свега близак Меланшоновој партији, дакле радикалној левици, и који је склон да по сваку цену оправдава оно што долази из имигрантских редова, јер им је то постало природно бирачко тело. 

"Ниједан полицајац нема право да убије, осим у самоодбрани", написао је Меланшон на Твитеру, додајући да неконтролисани поступци полиције дискредитују ауторитет државе.

Да је Макронова реакција очекивана, слаже се и Гајић, наводећи да "не види шта би паметније Макрон могао да уради".

"Ово нема економски карактер, већ представља етнички, верски, расни сукоб у најави који Макрон покушава у корену да сасече или амортизује, или барем да не распали додатно реакцију у тим заједницама које се не осећају добро", сматра наш саговорник. 

Ипак, без обзира да ли француски председник успе или не у својој намери, резултати су само привремени, а проблеми, чини се, дуговечнији. 

"Можда ће немири тренутно да се смире, али ја генерално очекујем свуда, по целој западној Европи посебно, деценије нестабилности и сличних ствари. Ово су само прве ласте великих проблема који очекују та друштва", закључује Гајић.