"Политико": Европа скреће удесно - и то ће имати велике последице по ЕУ

Широм Европе, последњих месеци долази до великог успона деснице. Прво у Италији, затим у Финској и Грчкој, док би Шпанија могла да буде следећа, пише "Политико".

Док у неким земљама јача традиционални десни центар, у другима се гласови преливају тврђој десници која се противи политичком естаблишменту. 

У појединим случајевима, попут Италије и Финске, партије ближе центру и оне нешто радикалније заједно формирају владе. У Немачкој, партија Алтернатива за Немачку (АфД) избила је на друго место у анкетама, испред Социјалдемократске партије актуелног канцелара Олафа Шолца.

Како наводи тај портал, тренд јачања деснице није нужно почео у Италији, где је актуелна премијерка Ђорђа Мелони прошле године однела победу на парламентарним изборима, али је након тога дошло до неколико упадљивих успеха деснице у неколико европских земаља.

Он би могао да се настави и у наредном периоду, пошто се партије деснице налазе пред успехом и на изборима у Шпанији и Словачкој.

Такве промене несумњиво ће имати дубоке последице по Европу, наводи "Политико". А пошто се следеће године одржавају и избори за Европски парламент, резултат био могао да буде значајно померање удесно читавог бриселског естаблишмента - у тренутку када ће се Европска унија морати да донесе многе кључне одлуке.

"Током последњих десетак година, дошло је до одређеног спајања интереса десног центра и крајње деснице", каже политички аналитичар у "Четам хаусу" Ханс Кунднани, који наводи да је до тих промена дошло након избегличке кризе изазване ратом у Сирији.

Таква промена би "могла да има дубоке последице по ЕУ", додао је он.

Промене се већ виде

Политичке промене у Европи биле су видљиве ове недеље у Бриселу, где су се лидери земаља ЕУ окупили на свом редовном самиту.

За столом се нашло ново лице - фински премијер Петери Орпо, који предводи конзервативну Партију националне коалиције.

Орпо је добра илустрација промена које се дешавају на европском континенту. Након четири године левичарске владе коју је чинила широка, петочлана коалиција и на чијем челу се налазила Сана Марин, гласачи су напустили њу и њену Социјалдемократску партију, што је резултирало формирањем "највише десне владе у финској историји", наводи "Политико".

Грчки премијер Кирјакос Мицотакис такође је дошао осокољен убедљивом победом на парламентарним изборима, на којима је освојио убедљивију већину него пре четири године.

Управо су шефови држава и влада држава чланица ЕУ - они који седе за столом током самита Европског савета (ЕС) - ти који ће доносити одлуке о томе шта ће бити политички приоритети Уније наредном периоду.

"Мислим да већ видимо последице 'Мелони ефекта', пре свега када је реч о миграцији, климатском променама, пошто је ту дошло до несумњивог померања удесно", рекао је неименовани европски званичник за "Политико".

Први показатељ да италијанска премијерка, коју многи на Западу воле да етикетирају као "пост-фашисту", није изолована, већ да ужива подршку виђен је већ прошле јесени, током њеног првог самита ЕС.

Када је током дискусије на ред дошла шкакљива тема миграција, Мелони је убрзо увидела да њени предлози да Европа мора да уради више како би спречила мигранте да долазе у Европу наилазе на латентну подршку многих њених колега. 

Неколико месеци касније, центристички холандски премијер Марк Руте и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која долази са десног центра, придружили су се италијанској премијерки на путу у Тунис, како би покушали да ограниче илегалне миграције усмерене ка Европи.

Они су на пут кренули свега неколико сати након што су европске земље постигле споразум о миграцијама који је Мелони отворено подржала и који ће њеној влади дати више слободе да врати мигранте којима је одбијен захтев за азил.

И Европски парламент би могао да скрене удесно

"Десни" талас ускоро би могао да запљусне и Европски парламент (ЕП), што би могло да има значајне последице на доношење одлука у Бриселу.

Гласачи у свих 27 држава чланица ЕУ ће на пролеће 2024. године бирати своје представнике у Европском парламенту, а конзервативцима се предвиђа значајни раст подршке. За почетак, то би ојачало водећу партију у ЕП - Европску народну парију (ЕПП) - која окупља странке десног центра.

"Највећи раст подршке могле би да забележе партије десног центра", рекао је директор Центра за европске политичке студије Карел Лану.

Ипак, добар резултат групација које се налазе више у десно од ЕПП-а - попут Европских конзервативаца и демократа (ЕЦР) Ђорђе Мелони - могао би да их учини "тасом на ваги" који ће донети превагу током гласања о многим темама, пре свега у сарадњи са центристима и десним центром.

То би значило "пресликавање" трендова који су већ присутни и многим државама чланицама - пре свега отворености умерене деснице за сарадњу са нешто тврђим опцијама. 

Постоје показатељи да би то могло да се догоди у Европском парламенту, где ЕПП већ покушава да успостави сарадњу са групама на својој десници. Председница ЕП из редова Европске народне партије Роберта Мецола је, на пример, недавно посетила Рим, где се састала са премијерком Мелони, недуго након што је са њом разговарао и лидера ЕПП-а Манфред Вебер.

ЕПП и ЕЦР недавно су сарађивале у обарању предлога закона о обнови природе - који је требало да буде кључан део покушаја ЕУ да постигне нулту емисију угљеника до 2050. године - тврдећи да он не узима у обзир интересе фармера и критикујући Комисију да срља у свом спровођењу зелене агенде.

Та "побуна" две десне групације могла би да буде показатељ како ће оне сарађивати након избора наредне године, наводи "Политико".

Успон деснице се наставља

Током наредних пар месеци, теза о успону деснице биће тестирана на изборима у неколико европских земаља.

Прва на реду је Шпанија, у којој се Народна партија (ПП) нада да може да се врати на власт након убедљивих победа на локалним изборима прошлог месеца.

Владајући Социјалисти покушали су да заплаше бираче наводећи да би ПП могао да уђе у коалицију са десничарском партијом Вокс, али десна влада у овом тренутку делује као најреалнији исход избора заказаних за 23. јул.

Избори ће се у наредних неколико месеци одржати и у Пољској и Словачкој, где је могућ успон десних или, макар у случају Словачке, лево-популистичких политичких опција.

Немачки канцелар Олаф Шолц ускоро би могао да буде усамљени социјалдемократа на челу неке од водећих европских земаља, а чак је и његова позиција у Немачкој далеко од стабилне, наводи "Политико".