Американци ликују због распада европске "мреже спаса" и "државе благостања"

Водеће дипломате Европске уније су после излагања украјинског министра спољних послова Дмитрија Кулебе гласале за повећање заједничког фонда за набавку оружја Кијеву за додатних 3,5 милијарди евра (3,85 милијарди долара).

Реч је о институцији орвеловског назива "Европски мировни фонд" (ЕПФ), иако је то заправо "касица-прасица" тешка 5,6 милијарди евра (6,08 милијарди долара) које Европска унија користи за финансирање војних интервенција и надокнаду трошкова члановима блока који шаљу оружје у ратна жаришта у иностранству.

ЕПФ је уочи сукоба у Украјини коришћен за снабдевање Грузије, Малија, Молдавије, Мозамбика и Украјине "несмртоносном опремом"; свота тих набавки није прешла 125 милиона долара, укупно. Али сада су ти трошкови многи виши што утиче на смањење такозваних "мировних дивиденди" унутар 27 држава Уније.

Понестаје новца за јавно здравство, бригу о старима, инфраструктурне пројекте… У Словенији, на пример, влада премијера Роберта Голоба која је на априлским изборима 2022. године победила захваљујући обећањима о реформама и бољем животу, крши једну по једну обавезу дату бирачима, па је у том духу управо "одложила" до 2027. и увођење бесплатног оброка за сву децу у школама иако многа долазе на наставу и одлазе са ње - гладна. За болесну децу се новац скупља путем хуманитарних концерата и СМС-ова (као и у Србији), а гнев изневерене јавности изазвала је и последња вест да се у име бриге о старима власт намерила да уведе нови порез, иако је уочи избора тврдила да неће бити нових намета...

Недавно је "Њујорк тајмс" објавио текст пун нескривеног ликовања Американаца над злом судбином Европљана који немо гледају како им пред очима испарава некад толико опевана "европска држава благостања".

Иако нема сумње да су санкције, уведене Русији, као бумеранг погодиле и европске државе, као и да је рат у Украјини сваким даном све погубнији за Америку а још више за Европску унију, водећи европски политичари и даље хрле у погрешном правцу, иако тиме уништавају деценијама мукотрпно грађен европски модел "државе благостања".

У Сједињеним Америчким Државама је приметна злурадост поводом суноврата Европе и све веће беде Европљана, о чему сведочи и поменути чланак Њујорк Тајмса о крају "дивиденди мира" који је анализирао Патрик Лоренс у "Конзортијум њузу".

"Са једне стране, чланак нам открива баш оно што обећава у наслову: европски лидери у одговору на украјинску кризу планирају да уложе још много више новца у оружје, а много мање у социјалдемократски апарат – социјалне, здравствене, културне програме којима су се грађани Европе деценијама дичили. Са друге стране, овај чланак носи посебну поруку и за Американце: Више нема снова о томе како добро живе Данци или Французи. Војно-индустријски комплекс је прешао преко Атлантика. Победио је неолиберализам. Ово је заиста крај историје. Време је за 'ТИНА' (There Is No Alternative) - 'нема алтернативе', што би рекла (омражена конзервативна британска премијерка) Маргарет Тачер. Будућност се неће разликовати од садашњости", гласи песимистична анализа Патрика Лоренса.

Крај Хладног рата је означио почетак новог доба у коме се очекивало да више неће бити потребне све те ракете, смртоносне бојеве главе, борбени авиони, тенкови, крстарице… Другим речима, на "јеловнику" је било мање оружја а више путера. Зато се то често назива "дивидендама мира". Али сада, уз рат у Украјини и уплитање Европе у тај сукоб, готово је са убирањем плодова мира у којима су по окончању другог светског рата уживале генерације Европљана. Лоренсова поука је да "дивиденде мира" нису биле ништа друго него предах, фиеста коју недоговорни Европљани нису знали да цене, још мање сачувају.

Вашингтон и конзервативни део Америке могу да одахну – Европа више није опасност по брутални "амерички начин живота", јер је прокоцкала ореол "узнемирујуће алтернативе мрачној неолибералној стварности". Европа је изгубила своју чар, зато више неће "тровати умове Американаца идејом да постоје и други начини живота". Опасност од које су дрхтали амерички конзервативци – да би европска социјалдемократија у свим њеним појавним облицима заиста могла да успе – прошла је. Стари континент је сада суочен са ратном економијом чија су прва жртва управо социјалдемократски програми.

Пре почетка руске интервенције у Украјини фебруара прошле године, истиче Тајмс, европске чланице НАТО-а планирале су да повећају трошкове за одбрану за скромних 14 одсто, на 1,8 милијарди долара. Сада се очекује да ће потрошња порасти између 53 и 65 одсто.

"То значи да ће стотине милијарди долара које би се иначе уложиле у, рецимо, поправке мостова и аутопутева, бригу о деци, истраживање рака, пресељење избеглица или дечије хорове, бити преусмерене војсци", набраја "Њујорк тајмс".

Новина се позива и на опсервације познатих америчких стручњака, између осталих и Кенета Рогофа, професора економије на Харварду: "У Европи ће бити огромни притисци на потрошњу, чак и ако изузмемо зелену транзицију. Цела европска мрежа социјалног осигурања веома је рањива и неће моћи да задовољи тако велике потребе".

У осврту на писање њујоршког листа Лоренс истиче да читаоцу "не може промаћи злурада усхићеност, то ми је одмах запело за око, већ од првих пасуса; то је, über alles (изнад свега) тријумфализам војно-индустријског комплекса".

"Њујорк тајмс" нам открива да се Американци отворено веселе јер је комшији цркла крава, па чак ни не покушавају да прикрију тријумфализам док гледају како се распада европска "заштитна мрежа" и "држава благостања". Америка насупрот себи више нема успешнију европску алтернативу. До фебруара 2022. помало досадна Европа сада се суочава са социјалним немирима, несташицама (у ЕУ ових дана поново нема антиобиотика за малу децу), цензуром у медијима, распадом грађанских права за која се веровало да су недодирљива и забетонирана док је света и века. Политичке вође не размишљају како да подигну срозани стандард бирача, већ како да их што боље заплаше "руском опасношћу" због које нештедимице троше на оружје.

"Американизација" Европе се размахала, пуном паром.