Свет
Извештај: Лични подаци на берзи, купци америчке агенције
Комерцијални подаци, у комбинацији са вештачком интелигенцијом и другим алатима, лакше и брже пружају далеко детаљнији увид у понашање грађана него што је могуће са "традиционалним" методама праћења и прислушкивања, а могу се користити и за утицање на будуће понашање
Бројне обавештајне и друге агенције владе САД купују енормне количине личних података грађана, који им омогућавају изразито детаљан увид у живот, личност, навике и политичке ставове грађана, као и да с лакоћом предвиде њихово понашање.
У новообјављеном интерном извештају Канцеларије директора националне обавештајне заједнице се наводи да су ФБИ, Министарство одбране, Агенција за националну безбедност, Министарство финансија, Одбрамбено-обавештајна агенција, Морнарица и Обалска стража међу агенцијама које су куповале податке грађана од тзв. брокера комерцијалних података.
Овај извештај, са којег је делимично скинута ознака поверљивости, указује на тешке ризике које подразумева куповина комерцијалних података, и позива обавештајну заједницу да усвоји интерне смернице за решавање овог проблема.
Комбинација приступа комерцијалним подацима и моћним алатима за њихову брзу анализу пружа властима бољи увид у своје грађане него што би добиле традиционалним методама дигиталног праћења и прислушкивања, пише адвокат и професор права на Универзитету у Ричмонду Ен Туми Мекена у тексту објављеном на "Ејжан тајмсу".
Шта су комерцијално доступни подаци?
За разлику од јавно доступних података које може наћи свако уз мало претраживања интернета, комерцијално доступни подаци сакупљају се из широког дијапазона извора, али навећи део долази од распрострањених апликација и справа које имају приступ интернету, као што су мобилни телефони, "паметни" кућни апарати, аутомобили и фитнес уређаји.
Класе комерцијално доступних података тако укључују и локацију, пол и сексуалну оријентацију, верске и политичке ставове и припадност, тежину и крвни притисак, обрасце говора, емоционална стања, информације о понашању о безбројним активностима, обрасце куповине и породицу и пријатеље.
Овакви подаци пружају владиним агенцијама приступ тзв. интернету понашања, моћном алату који обрађује те податке користећи многе научне и технолошке технике, као што су психологија и машинско учење, како би омогућио праћење, предвиђање, моделовање, али и утицање на обрасце понашања људи, наводи Туми Мекена.
У правном погледу, постоји значајна разлика између јавно и комерцијално доступних података, а ови потоњи често укључују приватне или поверљиве податке, истиче аутор.
Лакше, брже и јефтиније од традиционалних метода прислушкивања
Комерцијално доступне информације су исплатив начин да се надгледају практично сви, а притом пружају далеко софистицираније увиде од традиционалних алата за електронски надзор или метода као што су прислушкивање и праћење локације, наводи америчка правница.
Она подсећа да су у САД традиционалне праксе за електронски надзор опсежно регулисане, како савезним, тако и државним законима.
Амерички Врховни суд пресудио да четврти амандман Устава САД, који забрањује неоправдане претресе и заплене, предвиђа да је за већину тих пракси, као што је прислушкивање, пресретање позива, порука и мејлова, претраживање приватних мобилних телефона или праћењем путем ГПС и других система са телефона за праћење телефона, потребан налог.
Туми Мекена истиче да је стога за "традиционалне" методе прислушкивања потребно време и новац док уједно постоје и правна ограничења, односно услови када се оне могу користити.
Са друге стране, куповина комерцијалних података је јефтинија и бржа опција која пружа много детаљнији увид него што би владине агенције добиле директним методама прислушкивања.
Да ли су комерцијално доступни подаци легални?
Туми Мекена истиче да је одговор на ово питање закомпликован различитим категоријама под које спадају комерцијално доступни подаци.
Она указује да влади није законом забрањено да прикупља информације које су већ објављене у јавности или на други начин јавно доступне, док информације које нису доступне јавности, а које се спомињу у новом извештају, укључују комбинацију приватних, осетљивих, поверљивих или на други начин законом заштићених података чије прикупљање представља својеврсну законску "сиву зону."
Оно што омогућава владиним агенцијама да "изврдају" законе о електронском надзору јесте што Конгрес и даље није усвојио федерални закон о приватности података, упркос томе што се технологија прикупљања података за комерцијалне потребе убрзано усавршавала последњих деценија, истиче Туми Мекена.
О овом превиду се говори и у самом извештају Канцеларије директора националне обавештајне заједнице.
"Влади никада не би било дозвољено да приморава милијарде људи да у сваком тренутку носе уређаје за праћење локације на себи, да евидентирају већину својих друштвених интеракција или да воде беспрекорну евиденцију о свим својим навикама читања. Ипак, паметни телефони и аутомобили, технологије за праћење активности на интернету и друге иновације имале су исти ефекат, без учешћа владе", наводи се у извештају.
Туми Мекена истиче да се ово ипак није одвило потпуно без учешћа владе, односно да је законодавство САД то омогућило тако што није на време заоштрило законе о приватности и праксама прикупљања комерцијалних података, нити је надзирала развој вештачке интелигенције.
Међутим, аутор подсећа да би овакво стање могло у некој мери да се промени, пошто је посланик у Представничком дому Тед Лиу представио двопартијски предлог за оснивање Националне комисије за вештачку интелигенцију, а сенатор Чак Шумер је предложио регулативни оквир за исту.
