Објављен извештај о повлачењу из Авганистана: Лоши планови Трампових и Бајденових службеника

Лоше планирање високих званичника у Трамповој и Бајденовој администрације довело је до хаотичног америчког повлачења из Авганистана у лето 2021. године, наведено је у извештају који је објављен у петак, преноси Си-Ен-Ен.

Овај дуго очекивани извештај Стејт департмента открио је да се под обојицом председника "није довољно расправљало о најгорим сценаријима и о томе када би они могли да се десе."

Стејт департмент, који је извештај објавио пре викенда, у петак, саопштио је да неће убудуће одговарати на питања о овом "процесу".

У извештају се тврди да се у Стејт департменту, када су талибани средином августа преузели Кабул, што је било много раније него што се очекивало, "суочио са задатком без преседана у погледу обима и сложености."

"Обим и размере ове евакуације били су веома необични, неупоредиви и са повлачењем из  Вијетнама 1975. године, након много година интензивног војног и политичког ангажовања", додаје се у овом извештају.

Кључна питања без одговора

Расправа о томе ко је одговоран за повлачење углавном се одвијала по линији постојећих партијских подела, при чему су републиканци упирали прстом у Бајденову администрацију, док су демократе, укључујући и Белу кућу, оптуживале Трампова.

Извештај Стејт департмента садржи оштрије критике поступака Бајденове администрације, а аутори окривљују Трампову администрацију да је створила услове који су довели до хаотичне евакуације, не признајући отворено ниједну грешку.

Иако су САД евакуисале око 125.000 људи, укључујући скоро 6.000 америчких држављана, 13 америчких војника и више од 150 Авганистанаца погинуло је у самоубилачком бомбашком нападу у Кабулу.

Када је Трамп напустио председничку функцију почетком 2021. године, "кључна питања остала су без одговора", попут питања о томе како ће САД поштовати рок за потпуно војно повлачење, или како да САД задрже дипломатско присуство у Кабулу.

Такође, било је нејасно и како ће САД поштовати првобитни рок, који је био предвиђен за мај 2021, наводи се у извештају, упркос чињеници да је Трампова администрација више од годину дана раније постигла споразум о повлачењу са талибанима.

Постојао је и "значајан заостатак", констатује се, у процесу издавања специјалних имигрантских виза (СИВ), које су се издаване Авганистанцима који су радили за америчке снаге.

"Администрација није учинила никакве напоре да се бави овим заостајањем, или да размотри опције за друге ризичне Авганистанце, упркос одлуци о војном повлачењу", наводи се у извештају.

Када је председник Бајден преузео дужност, одлучио је да настави са повлачењем, али са новим крајњим термином од 11. септембра 2021.

Брзо повлачење америчке војске из земље само је повећало потешкоће које је Стејт департмент већ имао у "смањивању губитака кључних војних снага", наводи се у извештају.

"Велика брзина која је све изненадила"

У извештају се критикује и одлука Бајденове администрације да бригу о ваздушној бази Баграм препусти авганистанској влади, која је међународни аеродром у Кабулу фактички свела на једино место за евакуацију.

"Стрес, захтеви и ризици у овој ситуацији тешко се могу преувеличати", додаје се у извештају. "Они су пребацили огроман терет на особље Одељења за реаговање на кризне ситуације."

"Све у свему", како се закључује, "особље Одељења је реаговало са великом агилношћу, одлучношћу и посвећеношћу, преузимајући одговорност у земљи и иностранству."

Извештај је дао и низ препорука, укључујући боље планирање за "најгоре могуће сценарије" и обезбеђивање да "високи званичници имају у виду најшири могући спектар ставова, укључујући и оне који оспоравају оперативне претпоставке или доводе у питање мудрост кључних политичких одлука."

Операција евакуације морала је да буде убрзана, када је средином августа 2021, након брзе победе талибана, председник Ашраф Гани побегао из Авганистана, а влада у Кабулу се једноставно срушила.

"Изненадни одлазак председника Ганија из Кабула и пад града у руке талибана десили су се брзином која је изненадила готово све посматраче", наводи се у извештају, напомињући да су, "све док Кабул није пао, били доступни комерцијални летови из Авганистана и да су Авганистанци имали времена да продају своју имовину.”

Постојали су знаци упозорења да ће снаге авганистанске владе неће борити за Кабул, тврди се у извештају.

Администарција и Стејт департмент су највише критиковане због начина управљања операцијом евакуације, пошто су хиљаде Авганистанаца, који су сарађивали са америчким снагама, заправо били препуштени сами себи.

Сталне промене политичких смерница из Вашингтона

Посебно се критикује стална промена смерница политике из Вашингтона у вези са популацијом која је испунила услове за пресељење и то што "амбасада често није узимала у обзир кључне чињенице на терену."

Координатор Савета за националну безбедност за стратешке комуникације Џон Кирби рекао је за Си-Ен-Ен у петак да је Бајден "желео да тим буде спреман за мало вероватне, високоризичне и најгоре сценарије". Кирби се није осврнуо на појединости из овог извештаја, у коме се тврди како се Стејт департмент није припремио за те сценарије.

"Извештај је потврдио оно што смо већ знали: наши људи у Авганистану, Вашингтону и на местима широм света показали су изузетну храброст, домишљатост и посвећеност мисији, суочени са сложеним и захтевним условима", пише у мејлу који је државни секретар Ентони Блинкен послао запосленима у петак.

Извештај садржи 11 препорука, углавном у вези са одговором Одељења на кризу.

"Извештај идентификује потребу да направе бољи планови за најгоре сценарије, да се поново изграде и ојачају основне способности Одељења за управљање кризама и да се осигура да високи званичници имају у виду најшири могући спектар ставова, укључујући и оне који оспоравају оперативне претпоставке или доводе у питање мудрост кључних политичких одлука", наводи се у извештају.