Ратови чипова: Водич кроз борбу за технологију која је постала жариште кинеско-америчких сукоба

Упркос дипломатским увертирама са обе стране, такмичење двеју суперсила у напредној технологији не попушта, пише "Гардијан". Министарка финансија САД Џенет Јелен упутила се у Пекинг, а високо на дневном реду биће питање растућег сукоба Кине и САД око чипова.

Пекинг је у понедељак увео ограничења на извоз два минерала за које САД кажу да су од суштинског значаја за производњу полупроводника и друге напредне технологије.

Како је наведено у кинеском "Глобал тајмсу", листу блиском Комунистичкој партији Кине, "нема разлога да Кина настави да исцрпљује сопствене минералне ресурсе, само да би је блокирали и спречили да настави свој технолошки развој".

Мере су уследиле у тренутку у ком се Бајденова администрација наводно припрема да прошири ограничења на продају микрочипова Кини.

Чега се боје САД?

Вашингтон има две главне бриге. Прва је да би кинеска Народноослободилачка армија (ПЛА) могла да, по питању свеукупних могућности и снаге, могла да надмаши америчку војску, а друга је да би ПЛА то постигла користећи америчку технологију.

Председник Кине Си Ђинпинг навео је да жели да ПЛА постане војска "светског калибра" до 2049. године, односно стогодишњице владавине Комунистичке партије Кине. Значајан део тог подухвата подразумева развој аутономног наоружања, укључујући хиперсоничне ракете, и коришћење вештачке интелигенције (АИ) за низ апликација и технологија у служби одбране, укључујући и електронско ратовање.

Према годишњем извештају америчког Министарства одбране о војној моћи Кине, ПЛА "тежи развоју борбених способности нове генерације, које се заснивају на коришћењу вештачке интелигенције и других напредних технологија на свим нивоима ратовања".  

Међутим, иако је Кина светски лидер у појединим технологијама вештачке интелигенције, попут препознавања лица, њена домаћа индустрија и даље није у стању да производи неопходне најнапредније полупроводнике. Кинеска индустрија и војска се, наиме, у тој индустрији ослањају на увоз чипова за високу технологију.

Како пише "Гардијан", САД желе да заврну ту славину.

Шта ради Америка?

У октобру је Бајденова администрација наметнула свеобухватан пакет контрола извоза којим се ограничава приступ Кине полупроводницима америчког порекла и сродним производима.

Предузећа и појединци у Кини сада не могу да купују чипове и технологију за производњу чипова од америчких добављача уколико продавац претходно не добије посебну лиценцу од Владе САД.

САД су такође у ​​јануару убедиле Холандију и Јапан, водеће светске произвођаче технологије за чипове, да смање извоз неопходне технологије за њихову производњу.

Холандија је 30. јуна потврдила да ће њена извозна контрола ступити на снагу 1. септембра.

Бајденов саветник за националну безбедност Џејк Саливан је рекао да су ограничења осмишљена да заштите кључне технологије "малим двориштем и високом оградом". Си и други високи званичници КПК оптужују САД за "обуздавање" у хладноратовском стилу.

Које су последице?

Извршни директор "Енвидије", америчке софтверске компаније која је једна од водећих светских произвођача чипова, Џенсен Хуанг, рекао је да ова ограничења прете да изазову "огромну штету" технолошкој индустрији. Годишњи приходи из Кине и Хонг Конга су, како наводи, у фебруару били нижи за 20 одсто.

Последњих месеци, "Енвидија" је кинеским купцима почела да нуди мање напредан чип А800. Ипак, нове мере које Бајденова администрација разматра ограничиле би чак и њихов извоз.

Притисак осећају и кинеске компаније. У првих пет месеци 2023. увоз чипова је смањен за скоро 30 одсто у односу на исти период 2022. године, открили су подаци кинеске Генералне царинске управе.

Како је Кина реаговала?

Како наводи "Гардијан" - у најмању руку љутито. Званични лист КПК "Пиплс дејли" оптужио је САД за "обуздавање и спутавање". У мају је министар трговине Кине Ванг Вентао позвао Јапан да одустане од извозне контроле, истичући да се Кина снажно противи тим мерама.

Пекинг је такође забранио коришћење чипова америчке компаније "Мајкрон" у кључним инфраструктурним пројектима, што је потез који се, како се додаје, сматра одмаздом због америчких забрана. Акције америчке компаније су, након што је кинески регулатор за сајбер безбедност забранио куповину њихових производа због забринутости да представљају "значајне безбедносне ризике", опале за чак пет одсто.

Кинеска предузећа, такође, креативним путевима заобилазе контролу извоза.

Неки изнајмљују чипове, или их купују преко посредника, писао је "Фајненшел тајмс", а шверцовани полупроводници се све више набављају на црном тржишту.

Шта се даље очекује?

Влада САД жели да затвори те "слепе тачке" и прошири ограничења, а од холандске владе се такође очекује проширење ограничења извоза.  

Како је почео рат око полупроводника?

Ројтерс подсећа да је сукоб почео за време мандата бившег председника САД Доналда Трампа, који је у октобру 2018. године одлучила да прекине сарадњу америчких добављача са компанијом "Фуџијан Џинхуа" коју је америчко Министарство правде оптужило за крађу пословних тајни.

Случај је првобитно започео као спор "Мајкрон технолоџија" и кинеске фирме, али је ескалирао у међународни трговински сукоб Сједињених Држава и Кине.