Поглед из Индије на протесте у Француској: Макронов заокрет у десно

Смрт Наела М, 17-годишњака северноафричког порекла, кога су 27. јуна убили полицајци је, како се извештава, узрок нереда који су захватили Француску и проширили се и ван њених граница, пише "Индијан експрес".

Наела је, током контроле саобраћаја, убио полицајац, а инцидент је снимила камера. Од када је избило насиље у предграђима Париза и проширило се читавом земљом, постаје све јасније да су брутални призори Наелове смрти деловали као катализатор. То показује политички неуспех председника Емануела Макрона и његове владе, а можда и читаве француске политичке класе.

Откако је преузео дужност 2017. године, Макронов мандат обележавају протести. Најзначајнији међу њима био је покрет "Жутих прслука" против раста цена и онога што се доживљавало као пореске олакшице за богате.

Затим је Макроново инсистирање на пензионим реформама, које је подигло радни век са 62 на 64 године, довело до штрајкова широм земље.

Убиство 17-годишњака је 21. полицијско заустављање у Француској од 2020. године које је довело до смртног исхода. Многи у томе препознају образац према коме полиција малтретира имигранте и грађане из бивших француских колонија.

Макрон на таласу национализма

Дуго је француска идеја о држављанству имала неко прогресивно језгро. Фундаментално обећање слободе, једнакости и братства, као сржи националног идентитета, није било у стању да прихвати идеју да француски држављани говоре више језика, или да, пошто су се суочили са бруталношћу колонијализма, имају другачији однос према држави и њеним симболима.

Да будемо искрени, како примећује "Индијан експрес", за "протржишног центристу", за каквог се представља Макрон, исправљање фундаменталних грешака у политичкој економији Француске уопште није лак задатак.

На општим изборима 2022. године дошло је до успона крајње деснице под вођством Марин Ле Пен и, такође, до јачања левичарских снага, предвођених Жаном Ликом Меланшоном.

Макронов одговор на то био је скретање у десно и покушај Макрона да искористи талас национализма. То и није нека утеха за оне који у судбини Наела М. препознају потврду својих страховања.

Зрелој демократији, попут француске, потребан је бољи начин да се избори са протестима од распоређивања 45.000 полицајаца и хапшења више од 3.000 грађана.

Потребно је пронаћи политику која ће омогућити обесправљенима да буду више уважавани и да буду саслушани. Свеједно је да ли они вуку порекло из бивших колонија и живе у градовима, или су фармери и радници који се боје промена.