Расисти са Запада: Да ли је време да се француска полиција реформише?

Нереди који су у Француској избили због убиства тинејџера покренули су лавину коментара о стању француске полиције и неспособности низа влада да реформишу овај сектор у којем делују моћни синдикати, пише Ројтерс.

У земљи оптерећеној таласима немира који често позивају на насиље, тешко је критиковати оне који су под притиском и губе запослене, наводи британска новинска агенција.

Експерти кажу да власти више не могу да затварају очи пред оптужбама удружења за заштиту људских права који указују на то да је проширен расизам.

"Оно што је константно, то је да политичке снаге одбијају да делују на један од фактора овог експлозивног коктела - полицију", рекао је историчар Седрик Мас на Твитеру.

Додао је да су нереди у Америци и Великој Британији 60-их и 80-их година довели су до дубоких реформи полиције.

"У Француској? Ништа у протеклих 40 година", рекао је Мас.

Многе западне владе, од Британије 2011. до Сједињених Држава са покретом "Блек лајвс метер" насталим 2013. године, морале су да се суоче са расним нередима против полиције током протеклих деценија. Али званично, Француска већ дуго одбија да призна постојање било каквог расизма.

Иако је Француска увела око 30 закона у протекле две деценије, ниједан није укључивао реформу полицијских снага још од измена из 1995. године које су синдикатима дале широка овлашћења за заједничко управљање, рекао је Оливије Кан, професор права на француском универзитету.

"Од тог тренутка, синдикати су били укључени у све оно што се тиче заједничког управљања, укључујући и управљање људским ресурсима", рекао је он за Ројтерс.

Конкретни резултат у наредним годинама било је склапање послова које су правили синдикати са различитим министрима унутрашњих послова.

Ова широка овлашћења, која осигуравају лојалност полицајаца на терену, а који свој напредак у каријери дугују синдикату у који су се учланили, дала су синдикалним лидерима огроман утицај на министре у влади.

"Главни страх је губитак контроле над полицијским снагама", рекао је Кан.

У јуну 2020. Макронов бивши министар унутрашњих послова Кристоф Кастанер, који потиче из социјалиста, детаљно је изложио планове за реформу полиције. То укључује забрану контроверзне употребе гушења током хапшења, реформу полицијског надзорника, као и политику нулте толеранције на расизам у полицији.

Након негодовања полицијских синдиката, заменио га је месец дана касније Жералд Дарманин, бивши конзервативац.

"Или подржавате полицију или ћете упасти у невоље", рекао је Франк Лоувриер, бивши саветник за комуникације бившег председника Николе Саркозија када је био министар унутрашњих послова.

"Министарство унутрашњих послова се бави људским фактором, осећањима која гајите према њима, јер су полицајци свакодневно на удару", додао је Лоувриер.

Дарманинов предлог да се ове године реформише истражни огранак полиције разљутио је полицију, што је изазвало неколико штрајкова у време које је није било пријатно за владу, баш у тренутку када је шира јавност демонстрирала против промена правила о пензијама.

У сржи нереда који су захватили расно мешовите четврти у околини француских градова су дугогодишње оптужбе удружења за људска права за системски расизам у полицији.

Управо у петак, Канцеларија Уједињених нација за права саопштила је да је забринута због ситуације у Француској и позвала владу да се позабави расном дискриминацијом.

"Ово је тренутак да се земља озбиљно позабави дубоким питањима расизма и расне дискриминације у спровођењу закона", рекла је портпаролка Равина Шамдасани.

Полицијски синдикати, а са њима и министар унутрашњих послова, кажу да постоје само изоловани случајеви расизма и поричу да је он системски распрострањен.

"Да, има расиста, то нико не пориче", рекао је Ентони Кејл из синдиката полиције ЦГТ за Ројтерс. "Али системски, не знам шта то значи."

Пошто Француска званично ограничава употребу етничких статистика, тешко је поткрепити подацима широко распрострањену огорченост међу расним мањинама који тврде да их полиција претерано циља и дискриминише.

Међутим, примера је много, наводи Ројтерс и позива се на одлуку Апелационог суда у Паризу који је 2021. утврдио да је дискриминација била иза полицијске провере идентитета троје средњошколаца - француских држављана мароканског, малијског и коморског порекла - на железничкој станици у Паризу 2017.

Сваки појединац добио је 1.500 евра одштете, плус новац од судских трошкова, саопштио је тада суд.

Али ове новчане казне су ретке, а удружења за људска права кажу да полицајци често завршавају лаким казнама, што подстиче осећај некажњивости.

"Оно што видимо јесте да је судијама за прекршаје тешко да пресуде затворску казну полицајцима – Француска није изолован случај, у САД и нордијским земљама постоје потешкоће да се осуде и санкционишу и полицајци", рекао је социолог Себастијан Рош, иначе уредник часописа "Полиција и друштво".

Након "жутих прслука" 2018-2019, који су изазвали насилне протесте и употребу полицијске силе, полицијска доктрина и тактика такође нашли су се на удару нове критике.

Пораст броја смртоносних полицијских пуцњава у последњих неколико година повезан је са законском реформом из 2017. године, која проширује околности у којима полицајац може да користи своје ватрено оружје.

Ступајући на снагу након напада исламиста у Ници 2016. године, закон дозвољава полицајцима да пуцају ако сматрају да ће возач "вероватно" нанети штету људима. Критичари кажу да та одредба ствара сиву зону.

"То је потпуно нејасно и омогућава да се пуца много слободније", рекао је припадник из левичарског полицијског синдиката ЦГТ.

"Овај закон из 2017. треба да буде укинут", рекао је он.