Свет
РТ Балкан истражује: Има ли алтернативе за Немачку ван овакве ЕУ
Позив АФД-а за "контролисаном разградњом ЕУ" и грађењу чвршћих веза са Мађарском и Аустријом треба озбиљно схватити јер се ради о политички релевантној снази, каже Душан Достанић
Алтернатива за Немачку (АФД) најавила је да ће у свој програм за изборе за Европски парламент наредног пролећа уврстити "контролисану разградњу заповедничке Европске уније" – они траже ресет Европе, како би могла да се искористи моћ националних држава, а за ЕУ кажу да је економска област и да тако треба и да остане.
Копредседник АФД-а Тино Крупала рекао је за портал "Јуроактив" да је један од примера недостатка легитимитета ЕУ увођење санкција Русији јер "оне нису у интересу наших грађана" и довеле су до повећање инфлације и рецесије, како је образложио.
Из ове немачке странке навели су и да желе јачу сарадњу са Мађарском и Аустријом и да им је циљ да јачају централноевропске везе.
Треба озбиљно схватити позив АФД-а јер је по најновијим анкетама у Немачкој он постао друга, ако не чак и прва странка по снази, каже за РТ Балкан Душан Достанић научни сарадник Института за политичке студије, подсећајући да ова партија има око 20 одсто подршке грађана, док је у источним покрајинама земље убедљиво прва по снази.
"Када једна странка која расте и има све већу подршку говори о тим стварима везано за ЕУ, онда то с чисто политичке стране треба узимати озбиљно јер то долази од политички релевантне снаге. Али, то све није ново. АФД је и када је основана представљала странку која је била скептична према Бриселу и која се више залагала за то да суверенитет остане на државама чланицама", указује наш саговорник.
Бриселска политика за њих је била проблематична не само са суверенистичке, већ и са демократске стране, напомиње Достанић.
"Њима је било проблематично да људи који нигде нису бирани, парламент који то није, у коме не постоји подела на власт и опозицију, неки комесари који у својим државама не уживају неку посебну подршку, намећу решења која су сами договорили", каже Достанић.
Он истиче да је гласова у Немачкој који су доводили у питање функционисање ЕУ било од раније и да не долазе само из десног спектра. Како објашњава, 2001. године изашла је књига "Национални интереси" Клауса фон Донањија, бившег градоначелника Хамбурга и социјал-демократе који ту пише да су Немачка и Европа данас у питањима безбедности и спољне политике несуверене и отворено помиње диктат из Вашингтона.
Из тог времена је и књига Улрике Геро, која је заговорник уједињене Европе и не говори о легитимитету националних интереса, али указује да ЕУ оваква како изгледа производи кризу и подрива европско јединство.
"Са сукобом у Украјини постало је очигледно да ту нешто не штима. Немци се све више питају када је реч о сукобу у Украјини, и на томе АФД успева да добије део гласова и симпатије, због чега ми треба да доводимо у питање наше националне интересе и сарадњу с Русијом која је нама потребна, због диктата из Вашингтона, каква је то европска политика", каже Достанић.
Није случајно због чега се Мађарска изричито помиње у програму АФД-а, нити то има везе само са њеним ставовима о руско-украјинском конфликту и инсистирању на националним интересима.
"Мађарска је, уз Пољску, једна од ретких држава у ЕУ која је успела да упркос свим притисцима обузда илегалне миграције. То Немачка 2015. није урадила, а тадашња канцеларка Ангела Меркел практично је позвала људе да илегално уђу у Немачку, у чему су јој се придружиле и остале странке. Нико прецизно не може да каже колико је илегалних миграната ушло у Немачку, али са њима јесте било великих проблема, различитих врста напада, криминала. То је од почетка такође било једно од главних питања за АФД", истиче Достанић.
Говорећи о тези која се неретко може чути у јавности да САД желе да направе противтежу у ЕУ јачајући њено источно крило, односно балтичке земље окупљене око Пољске као центра, с намером да смање утицај Француске и Немачке које се залажу за заједничку европску одбрану, наш саговорник каже да је питање колико ове две земље ЕУ заиста озбиљно размишљају о европској војсци и колективној одбрани независној од Вашингтона.
"Није само питање да ли су Немачка и Француска довољно јаке да се одупру него да ли тамо још увек постоји воља за одупирањем Америци. Не треба заборавити да у Немачкој лево-либералне структуре земљу виде чврсто интегрисану у НАТО и противе се свакој самосталној немачкој спољној политици, поготову зато што у Немачкој постоји та морална батина", наводи наш саговорник.
Како додаје, сваки пут кад неко помене националне интересе или независно вођење спољне и безбедносне политике одмах се повлаче паралеле са Другим светском ратом.
"На тај начин се свака национална опција помоћу тог пренадуваног антифашизма делегитимише као потенцијално опасна", напомиње Душан Достанић.
