Да ли ће се Белгија распасти

Белгија, у којој се налазе седишта ЕУ и НАТО, одавно има дисфункционалан политички живот, а сада напетости између Фландрије на северу, која говори холандски, и франкофоне Валоније, која се налази на југу, прете распадом земље, пише "Политико".

Пре него касније, Белгија би могла да престане да постоји. Избори би требало да буду одржани у јуну 2024. године а, према анкети "Политика", десничарска партија Вламс беланг (Фламански интерес), која жели да претвори Фландрију у потпуно независну државу, постала је највећа политичка снага у земљи.

Том ван Грикен, који је постао председник ове странке у својој 28. години и који је кључан за њен недавни успех, чврсто је решен да оствари своје планове о независној Фландрији.

"Верујемо да је Белгија принудни брак", изјавио је Ван Грикен за "Политико" и додао: "Ми морамо доћи до уредне поделе."

"Ако неко жели развод," додао је, "разговараћемо о томе као одрасли људи. Али ако они не желе да седну за сто са нама, ми ћемо то урадити једнострано."

Миграција, најважнија брига бирача у Фландрији

Многи од 12,6 милиона становника Белгије доживели би крај земље као изненађење. Борбе између фламанског севера и валонског југа, у коме се говори француски, ослабиле су се у последње време.

Фламански грађани су бројчано надмашили Валонце и коначно имају право на језик и политички статус који су тражили.

Широм ЕУ, крајња десница је последњих месеци у успону. Проевропске странке се суочавају са имиграцијом, спорим растом и високом инфлацијом, с друге стране, популистичке странке добијају све већу подршку.

Према недавним истраживањима, у Фландрији се миграција сматра најпречом бригом бирача. "Вламс беланг се бави темом миграције, што је веома важно за многе фламанске гласаче", рекао је Николас Бутека, ванредни професор на Универзитету у Генту и додао: "То је главни разлог њиховог успеха".

Како примећује Барт Де Вевер, председник националистичке Нове фламанске алијансе (Н-ВА), исти тренд се дешава широм Европе: "Постоји талас огромне нелагодности међу грађанима, који се осећају напуштеним од сопствених елита."

Према свим анкетама, његова странка Н-ВА сада је друга највећа странка у Фландрији, после Вламс беланга.

Проблем је, како тврди "Политико", што гласачи виде миграције као најважније политичко питање, а тек потом порезе и економију.

Сценарији распада Белгије

Ван Грикен каже да је свима познато да је "фламанска независност прва тачка програма".

Ван Грикенова стратегија је да на изборима следећег јуна његова партија оствари такав резултат који ће јој омогућити да изабере партнера са којим ће формирати коалициону владу. Идеалан избор за њега био би Н-ВА. Потом би фламанска влада издала декларацију о суверенитету и приморала франкофоне коалиционе партнере да преговарају о крају Белгије.

Међутим, унутар Н-ВА постоје жестока неслагања око тога да ли да формирају владу са Вламс белангом. Такав потез би прекршио деценијама старо обећање белгијског политичког естаблишмента да неће улазити у коалиције са крајњом десницом.

Међутим, овакви потези би у Белгији створили нову политичку нестабилност, а то би могло само да подстакне тежње ка независности. Политички репортер Иван Де Вадер, који је написао неколико књига о белгијској политици, страхује да би управо то створило зачарани круг: "На савезном нивоу ризикујемо потпуну блокаду политичких институција. То је много експлозивније за опстанак Белгије од идеје да Фландрија прогласи независност."

Ван Грикен на овакве примедбе одговара на следећи начин: "Белгија се не распада зато што постоји фламанска национална партија. Фламанска национална партија постоји зато што Белгија не функционише."