Свет
Велики преокрет упркос страху Пентагона: Америка због Путина почиње сарадњу с Хагом
Вашингтон ће поделити своје наводне доказе о ратним злочинима у Украјини са Међународним судом у Хагу, упркос историји лоших односа Америке са тим судом, пише "Њујорк тајмс"
Амерички председник Џозеф Бајден тајно је наредио америчкој влади да почне да дели доказе о наводним руским злочинима у Украјини са Међународним кривичним судом у Хагу, објавио је "Њујорк тајмс" позивајући се на своје изворе.
Ово је велика промена у америчкој политици, јер се томе претходних месеци противио Пентагон, који тврди да би се тиме могао отворити пут да суд кривично гони и америчке војнике.
Нејасно је зашто је Бајден дозволио да се договор одужи и шта га је на крају навело да донесе такву одлуку, али је јасно да је био под политичким притиском. Прошле недеље на пример, комитет Сената је одобрио закон о финансирању који је садржао одредбу да председник "пружа информације" суду како би "помогао у истрагама ратних злочина у Украјини".
Наводи се да су америчке обавештајне агенције прикупиле информације, као и наводне одлуке руских званичника да намерно нападну цивилну инфраструктуру у Украјини, као и да "насилно депортују хиљаде украјинске деце".
Неке од тих информација су већ поделили са украјинским тужиоцима, али су се суздржали од сарадње са Хагом.
Откако је Међународни кривични суд основан споразумом из 1998. за истрагу ратних злочина, геноцида и злочина против човечности, америчка администрација на њега гледа са опрезом, па чак и непријатељски.
Међутим, сукоб у Украјини могао би да утиче да се тај однос промени. Амерички званичници су од прошле године аплаудирали главном тужиоцу Кариму Кану због истраге о могућим ратним злочинима у Украјини.
У децембру је Конгрес ублажио ограничења која су забрањивала помоћ суду у истрази наводних руских злочина.
Бајденова администрација је подршку раду суда показала тиме што је у марту издала налоге за хапшење највиших руских званичника, попут руског председника Владимира Путина.
Иза кулиса међутим, водила се жестока интерна расправа о томе да ли би требало поделити обавештајне податке. Док су Министарство правде и Стејт департмент то подржавали, Пентагон се опирао.
Спор је довео до тога да Савет за националну безбедност сазове састанак комитета директора 3. фебруара у покушају да се питање реши, али је министар одбране Лојд Остин остао при ставу да је против.
Бела кућа би тек требало да објави настали преокрет њене политике, као и коју конкретну помоћ ће пружити, али је већ почела да о томе обавештава чланове Конгреса, тврди "Њујорк тајмс".
Џон Белинџер, некадашњи адвокат у Савету безбедности и Стејт департменту током администрације Џорџа Буша, присталица је размена информација са судом.
То исто сматрају и сенатори из Илиноиса демократа Ричард Дурбин и Линдзи Грем, републиканац из Јужне Каролине.
"Након што смо месецима притискали администрацију, задовољни смо што коначно подржава истрагу МКС-а", наводи се у писму сенатора.
Закон који је Конгрес усвојио у децембру створио је изузетак од забране финансирања и одређене друге помоћи суду. То је сад Вашингтону одрешило руке да помогне у "истрагама и кривичном гоњењу страних држављана у вези са ситуацијом у Украјини, укључујући и пружање подршке жртвама и сведоцима".
Упркос томе, чланови Пентагона су наставили да се противе. Стајали су уз став који су имале претходне америчке администрације, да суд не би требало да има надлежност над грађанима из земаља које нису потписнице уговора.
Поједини правни стручњаци тврде да САД могу да помажу суду, али да не би требало да истражују деловање америчких војника, јер Вашингтон има систем војног и кривичног правосуђа које се бави прекршајима својих чланова.
Челници Пентагона пак тврде да би достављање доказа био преседан који би ослабио позицију Вашингтона да не би требало да истражује и гони Американце.
Многе државе поздравиле су идеју о стварању међународног суда у Хагу, а споразум из 1998. познат као Римски статут, потписале су многе земље.
Амерички председник Бил Клинтон потписао га је 2000. године, али га је оценио као мањкав и није га послао сенату на ратификацију.
Џорџ Буш је потом 2002. суштински повукао тај потпис, а Конгрес је 1999. и 2002. донео законе који ограничавају подршку коју влада може да пружи суду.
Односи са судом су почели да попуштају за време Обамине администрације, која је чак понудила награду за хватање челника војски у Африци који су се нашли на оптужницама.
Тензије су порасле након што су тужиоци суда 2017. покушали да истраже тортуру затвореника током Бушове администрације, а у оквиру истраге о рату у Авганистану.
Трампова администрација је увела санкције особљу суда, а државни секретар Мајк Помпео га је прогласио корумпираним.
Бајденова администрација 2021. опозвала је те санкције које је Трамп увео, а нови тужилац - Кан, одустао је од истраге.
