Победници и губитници ЕУ: Зашто ће румунског сељака лечити Шриланчани и Непалци

Житеље руралних подручја у Румунији ће, по свему судећи, оперисати и лечити "марљиви људи којима не треба превише новца" из Непала, Шри Ланке, Вијетнама и Индије. 

Како је до тога дошло? "Радио Слободна Европа" у новој репортажи наводи да је Источна Европа на губитку због тога што "богатије државе вишим платама маме докторе". Од уласка Румуније у ЕУ 2007. године, ту државу је напустило 15.000 лекара, при чему на сваких 100.000 становника у Румунији има 333 доктора, што је знатно испод просека ЕУ који износи 393,5 доктора на 100.000 становника, показују подаци "Евростата".

Број медицинских сестара које су напустиле Румунију, како би радиле у западноевропским болницама, још je виши - њих 21.000, преноси "Еурактив".

Са сличним проблемом суочавају се многе државе у региону, а када је у питању Србија, Светска здравствена организација навела je да је број доктора и медицинских сестара "изнад европског просека и просека ЕУ". Ти подаци, међутим, односе се на лиценциране лекаре, а СЗО није открила број активних доктора запослених у српском здравственом систему.

Док се западноевропске земље представљају као добротвори и критикују источноевропске гласаче због тога што на изборима гласају за евроскептичне кандидате који се буне против Брисела "држећи велике чекове ЕУ у рукама", треба сагледати ширу слику и открити мало другачију причу: велики део богатства у Европи слива се из сиромашнијих земаља у богатије – а не обрнуто, писао је овим поводом "Фајненшел тајмс".

Млади, вредни и перспективни људи, чије су школовање финансирали порески обвезници у њиховим матичним земљама, у процесу одлива мозгова одлазе из европске периферије на Запад, наводи лист подсећајући да је између 2009. и 2015. Румунија изгубила половину својих лекара.

Сваке године, западне агенције за људске ресурсе, које траже лекаре за своје све старије становништво, регрутују око 10 одсто доктора који су остали.

Како открива истраживање струковног удружења румунских лекара, 60 одсто доктора млађих од 35 година намерава да напусти Румунију.

Како би лечио људе у удаљеним румунским селима, доктор Жорж Кристеа сваког петка путује колима и бродом. У селу са 2.000 становника дочекало га је 20 пацијената, од којих и један хитан случај - пацијент који је доживео мождани удар са тешким симптомима и који, како би стигао у болницу, два сата мора да чека бродску амбуланту.

Зими, када се делта Дунава делимично заледи, село Тулси буде недоступно.

Мештани наводе да осећају да их је власт запоставила и да у тој области доктора није било чак седам месеци.

"Шта можемо? Где да идемо? Рођени смо овде, на селу, видели сте како изгледа пут који води овамо", рекла је мештанка за "Радио Слободна Европа" наводећи да би било боље када би "барем имали пристојан пут". 

Говорећи о чињеници да пацијенти месецима чекају на хитне операције, те да је неопходно запослити још 40 лекара, начелник болнице у Тулси Тудор Настасеску објашњава да размишља да запосли докторе из Индије и Шри Ланке.

"То је будућност. То сте видели не само у медицинском сектору, пуно људи долази из Шри Ланке, Индије, Непала, Вијетнама. То су људи који су веома марљиви и којима не треба велика количина новца за рад", објашњава Настасеску своје планове.

Румунија је, уз подршку СЗО, 2022. усвојила прву стратегију у вези са проблемом мањка медицинског особља, а из Министарства здравља изразили су наду да ће регионални проблеми везани за људске ресурсе у здравству бити решени до 2030. године.

Одлив мозгова, осим што потпирује ксенофобију на Западу, има и веома високу конкретну цену.

Егзодус лекара из Румуније у богате државе ЕУ је де факто трансфер богатства - и то велики, оцењује "Фајненшел тајмс". Школовање једног доктора кошта Румуне око 100.000 евра. Та цифра се не види у табелама преговарача о буџету ЕУ, иако би неупитно морала, будући да је само годишњи одлив доктора једнак четвртини средстава које ЕУ сваке године издваја "како би помогла Румунији да ухвати корак са остатком клуба".

Опасно је мислити да у игри буџета ЕУ не постоје јасни победници и губитници, наводи лист подсећајући да су у периоду од 2010. и 2016. Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка од ЕУ добијале средства која су отприлике износила од два до четири процента њиховог бруто домаћег производа, али да је одлив прихода од имовине на Запад из ових земаља у истом периоду био дупло већи, односно од четири до осам процената њиховог БДП-а.