Жито, спорне територије и Волињски масакр: Нешто је труло на релацији Кијев- Варшава

Од почетка Специјалне војне операције Пољска је, уз Сједињене Државе, пружила највећу помоћ Украјини. Варшава послала Кијеву војну, материјалну и хуманитарну помоћ Кијеву вредну неколико милијарди евра. Иако се сматра да су пољско-украјински односи скоро савршени, све чешће испливавају несугласице, критике и претње, о којима се већ отворено прича на званичном нивоу.

Један од кључних чиниоца овог конфликта је украјинско жито. Пољска и њени пољопривредници трпе велике губитке због јефтиног жита, које се у великим количинама увози из суседне државе. То, очигледно, не одговара Кијеву, који је против било каквог обустављања извоза жита у Европску унију.

Политички скандал је почео након што је шеф Бироа за међународну политику Марчин Пшидач напоменуо да Украјина треба да цени улогу коју је Пољска одиграла за њу последњих година. Пшидач је нагласио да је у овом тренутку најважније заштитити интересе пољских пољопривредника, јер је у држави време жетве. Пољско жито, како је рекао, треба сакупљати и чувати у Пољској, и продавати га по одговарајућој цени.

Подсетио је и да је Украјина већ добила велику подршку Пољске.

Кијев није остао без одговора, заменик шефа кабинета председника Украјине Андриј Сибига је изјавио да је то "манипулација и очигледна игра" која се користи за остваривање сопствених интереса. Такође, амбасадор Пољске Бартош Чихоцки је био позван у Министарство спољних послова Украјине, а Пољска је одговорила истом мером.

Дипломатија није јача страна Кијева

Иако је сукоб две државe постао јаван, МСП Украјине покушава да покаже да су све препреке премостиве, јер Кијев и Варшава имају заједничке интересе. Према речима портпарола украјинског министарства спољних послова Олега Николенка, изјава пољског званичника је неистинита и неприхватљива. Николенко је додао да је украјинска страна убеђена да је "украјинско-пољско пријатељство много дубље од политичке целисходности" и да никакве изјаве не могу спречити Украјину и Пољску да граде заједничку европску будућност.

Да ли је званична Варшава поверовала речима украјинских колега? Вероватно не, пошто је пољски премијер Матеуш Моравјецки критиковао украјинске власти због позива пољског амбасадора у Министарство спољних послова.

"Позив пољског амбасадора, представника земље која је једина остала у Кијеву на дан руске инвазије на Украјину, у Министарство спољних послова није мора да се одигра. У међународној политици, у условима рата и с обзиром на огромну подршку коју је Пољска пружила Украјини, такве грешке не би требало чинити. Увек ћемо бранити Пољску, њену безбедност, а интереси друге земље никада неће превладати над интересима наше земље", изјавио је Моравјецки.

Незадовољство Кијева количином наоружања, финансија и друге помоћи уз неуспех на линији фронта почиње да фрустрира западне државе, па и Пољску, која не сматра Украјину равноправним партнером, већ "млађим братом" и својом сфером утицаја.

Источна Пољска или Западна Украјина?

Пољска реторика постаје све агресивнија јер је Варшава уложила много напора и новца у Украјину и очекује резултат. Пољска и Украјина су и пре СВО имале многе заједничке споразуме, али у јулу 2022. године Украјина усваја закон о "посебном статусу Пољака" у тој земљи. Према новом закону, Пољаци могу да раде у Украјини без одговарајућих дозвола за странце, да се баве пољопривредом и да добијају социјалну помоћ. Такође Пољаци ће добити могућност да бесплатно студирају на универзитетима, добијају медицинско осигурање и негу и надокнаду у случају инвалидитета.

Многи Украјинци су били незадовољни новим законом јер сматрају да Пољска на тај начин окупира Украјину, што није далеко од истине, ако се узме у обзир да је на западу земље мобилизација све активнија.

Такође, не треба заборавити и изјаве пољских званичника, који месецима говоре о могућности да се на територију западне Украјине уведе "мировни контингент" заједно са балтичким земљама.

Главна препрека томе је непредвидива реакција Русије и Белорусије, као и одсуство воље других чланица НАТО-пакта, које нису спремне да активирају 5. члан Статута Алијансе о колективној одбрани својих савезника.

Пољска путем медија и сличних изјава званичника све чешће спомиње области западне Украјине, које су некада чиниле пољско царство. Иако је савремена Пољска добила своје западне територије захваљујући Совјетском Савезу и Стаљину, Варшава није заборавила некадашње источне области, у које спадају западне територије Украјине, део Белорусије и чак литванска престоница Вилњус.

Литванија је савезник Варшаве, Белорусија је добила тактичко нуклеарно оружје, тако да преостају само западне области Украјине.

То је индиректно потврдило и пољско Министарство спољних послова. Након скандала са пољским амбасадором у Украјини, заменик министра спољних послова земље Павел Јаблонски је изјавио да до коначног помирења са Украјином не може доћи без решавања питања волињског масакра.

Према његовим речима, Пољска подржава Украјину у мери у којој то одговара њеним националним интересима, након чега је позвао Кијев да "поштује људе који му помажу". Истовремено, Јаблонски је истакао да актуелни пољско-украјински односи "нису најбољи" и да то нико не крије.

Волињски масакр

Црна мрља и главни проблем двостраних односа је Волињски масакр. Током друге половине 1943. украјински националисти, који су сарађивали са нацистичком Немачком и маштали о својој независној држави, почели су да истребљују пољско становништво на територији источне Галиције (данас Лавовска, Ивано-Франковска и Тернопољска област). Први масакри на овим просторима извршени су већ у октобру 1943. године. До лета 1944. антипољске акције су обухватиле целу територију источне Галиције.

Волињска трагедија је најкрвавија епизода пољско-украјинског сукоба средином 20. века, коју многи историчари (пре свега пољски) разликују од опште слике пољско-украјинског оружаног сукоба. Током антипољских акција погинуло је између 50 и 60.000 Пољака и неколико хиљада Украјинаца.

Пољски Сејм је прогласио Волињски масакр геноцидом пољског становништва, званична Варшава  тражи од Украјине да то призна, како би односи двеју држава почели да напредују.

Украјина, очигледно, не може и не жели да прозна да је реч о геноциду, што значи да ће односи двеју држава и даље назадовати док ће ова тема бити спомињана све чешће.

Све мање Пољака жели да помаже Украјини

Док пољски левичари тврде да Волињски масакр треба заборавити зарад будућности и главне претње - Русије, традиционално десничарско пољско друштво и даље сматра да Украјина треба да одговара за геноцид и да је без тога немогуће успоставити нормалне односе са суседом.

Специјална војна операција и масовни долазак украјинских избеглица, који директно утичу на живот Пољака, само су погоршали односе Варшаве и Кијева. Многи Пољаци, који су у Украјини видели искључиво оружје у борби против Русије, више не желе да учествују у украјинском конфликту и да помажу избеглицама.

Анкета коју су спровели Универзитет у Варшави и Економско-хуманистички универзитет у Варшави показује да проценат Пољака који желе да помажу Украјинцима очигледно опада. Ово се односи на скоро све облике помоћи осим образовања.

Последње испитивање јавног мњења било је организовано крајем маја, док је претходно спроведено у јануару ове године. Проценат грађана који сматрају да Пољска треба да помогне Украјинцима смањен је за петину (са 62 на 42 одсто) у року од пет месеци.

Такође, млади Пољаци планирају да гласају за екстремну десницу. Ове године, више од 1,4 милиона Пољака старости од 18 до 21 године гласаће први пут на парламентарним изборима, а медији извештавају да је  80 одсто омладине "разочарано тренутном политичком ситуацијом у Пољској".

Међу онима који су рекли да ће вероватно (25 одсто) или дефинитивно (68 одсто) изаћи на изборе, најпопуларнија партија је била десничарска "Конфедерација". Чак 31 одсто младих Пољака би изабрали ову странку као једину за коју би гласали, а више од 36 одсто је навело да је она једна од могућих партија за коју би гласали.

Украјинска дијаспора и избеглице су директно утицали на велику популарност екстремне деснице, која, између осталог, планира да се бори са илегалном миграцијом и не жели да помаже избеглицама.

Када су у питању односи Варшаве и Кијева може се закључити да "црни дани" тек долазе. Пољска, како многи сматрају, не посматра источног суседа као равног себи, већ га види искључиво као оружје против Русије, чију територију и становништво може да искористи након што се заврши војни сукоб са Москвом.