Свет

ЦИА уређује Википедију да би гурала наративе који јој одговарају, каже суоснивач тог портала

"Имамо доказе да су још 2008. компјутери ЦИА и ФБИ коришћени за уређивање Википедије", рекао је Лери Сангер
ЦИА уређује Википедију да би гурала наративе који јој одговарају, каже суоснивач тог порталаGetty © Peter Macdiarmid/Getty Images

Википедија је један од многих алата које амерички либерални естаблишмент и његови савезници у обавештајној заједници користе за вођење "информационог рата", рекао је суоснивач сајта Лери Сенгер, новинару Глену Гринвалду.

Сенгер се у интервјуу на Гринвалдовом подкасту "Систем апдејт" пожалио како је портал који је основао 2001. године постао оруђе за "контролу" у рукама лево-либералног естаблишмента, у који убраја и ЦИА, ФБИ и друге америчке обавештајне агенције.

"Имамо доказе да су још 2008. компјутери ЦИА и ФБИ коришћени за уређивање Википедије", рекао је он, додавши: "Мислите ли да су то престали тад да раде?"

Активности ЦИА и ФБИ на Википедији први је изнео у јавност студент програмирања по имену Вирџил Грифит 2007. године. Грифит је развио програм под називом "Викискенер", чија је функција откривање локације рачунара који се користе за уређивање чланака на Википедији, откривши да су ЦИА, ФБИ, али и мноштво великих корпорација и владиних агенција чистили компромитујуће информације са тог портала.

ЦИА компјутери су коришћени за уклањање броја жртава из рата у Ираку, док је рачунар ФБИ коришћен за уклањање снимака из ваздуха и сателита америчког затвора у заливу Гвантанамо на Куби. ЦИА компјутери су такође коришћени за уређивање стотина чланака, укључујући записе о тадашњем иранском председнику Махмуду Ахмадинеџаду, кинеском нуклеарном програму и аргентинској морнарици.

Неке измене су биле су ситничавије, при чему је бивши шеф ЦИА Вилијам Колби очигледно уређивао своју страницу како би допунио своју листу достигнућа.

Обавештајне агенције "плаћају најутицајнијим људима да промовишу своје планове, са којима су већ углавном у складу, или они само развију сопствени кадар унутар (обавештајне) заједнице, науче како се фингира Википедија, а затим гурају сопствене поруке уз помоћ својих људи", рекао је Сенгер Гринвалду.

Велики део "обавештајног рата" одвија се на интернету, додаје Сенгер, "на страницама попут Википедије."

Власник Твитера (који се сада зове Икс) Илон Маск објавио је мноштво докумената који показују како су бивши руководиоци платформе били у дослуху са ФБИ, да су заједно уклањали садржај који је агенција сматрала непожељним, као и да су помагали у ширењу утицаја америчке војске на интернету и цензурисали "антиукрајинске" наративе у име више америчких обавештајних агенција.

Директор "Мете" Марк Закерберг је такође признао да је Фејсбук цензурисао тачне информације које су штетиле предизборној кампањи председника Џозефа Бајдена 2020. године на директан захтев ФБИ.

image