Словенија се дави, Европа шаље помоћ догодине, а Словенци плаћају проценат за Украјину

Словенију је протеклог викенда, од петка до недеље задесила катаклизма какву ни најстарији домаћи анали не памте. Ово је ретка прилика када су грађани, власт и опозиција сложни у оцени шта их је снашло.

"Нешто слично никада нисмо доживели. То су хиљадугодишње, а не стогодишње поплаве", у очају је закључио један од становника насеља Чрна на Корошкем које броји 2124 душа и лежи стиснуто на ушћу реке Меже и Јаворског потока.

Из Чрне су потекли многи асови алпских спортова, а међу њима и чувена првакиња у скијању Тина Мазе. Она је име тог засеока понела у свет, једнако као што је туристе привлачила питорескна Межичка долина стиснута између високих планина у Корушкој регији. Све до петка, када су рушилачке бујице реке Меже и оближњег потока изашле из корита, односећи куће као да су перца и остављајући за собом огромне гомиле камења, балвана, блата...

Подивљале воде однеле су Чрњанима све што су имали. Неки од њих су успели, спасавајући живу главу, да понесу бар документе, а већина чак ни то. У тренутку су остали одрезани од света, без воде, струје, телефонских комуникација, а због лоших временских услова, порушених мостова и путева чак ни припадницима Словеначке војске, њиховој тешкој механизацији и амфибијским возилима није успело чак три дана да се пробију до насеља надомак границе са Аустријом.

Тек касно у недељу су се ватрогасци и спасилачке службе пробиле са аустријске стране, а у понедељак је и хеликоптеру словеначке војске успело да преброди високе врхове Алпа и доспе до Чрне на 575 метара надморске висине како би очајним мештанима дотурио основне потрепштине – храну, воду, гориво, генераторе…

Поређење фотографија некад и сад сведочи о страшном бесу природе – речна корита практично више и не постоје, а чини се да бујице навиру са свих страна, сада, додуше, мање разорне. Куће, оне које већ није однела вода, остале су уроњене под гомилом стена и блата, некима вире само кровови. Иза разбијених прозора назире се приземље пуно камења и муља, ту и тамо из блатишта вири кров понеког аутомобила.

Чрна на Корошкем је једна од природном катастрофом најтеже погођених словеначких општина. О размерама несреће која је снашла Словенију најбоље говори податак да од 212 општина, почевши од 4. августа, само њих 30 нису разориле ни поплаве ни непогоде.

"Хиљадугодишње поплаве погодиле су 85 одсто државе", саопштила је словеначка Управа за заштиту и спасавање.

Страдало је шест људи, жену из Камника однела је локална река док је покушавала да спаси ауто, друге су такође нашли у набујалој води, док су двојица Холанђана страдала у брдима, вероватно од удара грома.

Словенија се увек дичила својим географским положајем на јужним, сунчаним обронцима Алпа, али збир несрећних околности и мешање топлих ваздушних маса са хладним ветровима претворио је овогодишње лето у изузетно кишно, праћено торнадима, проломима облака и бруталним ветровима који носе све пред собом.

Неки немачки и словеначки медији износе претпоставке да је велики утицај на изузетно кишно лето у северном делу Европе имала и експлозија вулкана на Тонги 15. јануара прошле година, о чему су још тада упозоравали метеоролози.

Шта год био узрок, годишње доба када би Словенија требало да се купа у Сунцу – показало је изузетну суровост. Већ је цео јул био у знаку орканских ветрова, пљускова и града величине тенис лоптица. Многе куће су у року од неколико секунди остале без кровова, а у једном засеоку је ураган, какав су житељи Словеније до тада виђали само на снимцима из Америке, у трену ока однео кровове са девет кућа.

Географија Словеније је умногоме допринела несрећи која ју је снашла – ту су брда и високе планине, мноштво река, речица и потока уз чије су долине људи свили већину насеља. Сва су јако страдала у последњем невремену.

Мештани који су и протеклих деценија у два наврата били жртве сличних поплава, сада намерницима величину своје несреће конкретно пореде – указују на места где су обележили претходну највишу висину својих поплављених кућа. И ту је нови "рекорд", јер су нове поплаве надмашиле претходне за метар, понегде чак и за два.

Најгоре су прошли они који немају шта да означе ни да покажу - њихове куће су однела клизишта или водена стихија. Ипак, захвални су да су остали живи и да није погинуо нико од родбине, суседа.

Словеначке телевизије су протеклих дана емитовале снимке драматичних хеликоптерских спасавања људи заробљених у надолазећој речној води.

Није прошло непримећено ни да је словеначки премијер уживао у благодетима Средоземља док се становништво борило са поплавама, што је било разочаравајуће сазнање за добар део бирача који су желели да их први човек владе утеши обећањима да ће им држава помоћи. Словеначки портали су јавили да се премијер чак опирао повратку са одмора све док ситуација код куће није постала нарочито драматична у суботу када се пролетњи пролом облака претворио у јаку и девастирајућу јесењу кишу. Тада се вратио у Љубљану, обукао униформу цивилне заштите и стао пред камере. Убрзо му је постало јасно да је штета ужасна. Тада ју је оценио на око пола милијарде евра, да би само 24 сата касније та свота нарасла на "више милијарди евра".

Помоћ је почела да стиже полако, а онда "са свих страна", међу првима су се одазвале комшије из Хрватске које су послале хеликоптер Хрватске војске да помогне да се бетонским блоковима закрпе рупе на насипима које је пробила река Мура. Онда су се јавили и Немци са два понтонска моста, Шпанци са хеликоптером "чинок" који може да дигне терет тежак и до 12 тона; из Немачке су стигли и спасиоци, а аустријски полицајци су словеначким војницима помагали да се дочепају села, данима одсечених од света – преко аустријске стране међе. Док су се словеначки политичари хвалили да држави, ето, помажу чланице Европске уније и НАТО савеза, некако је испод радара домаћих медија прошла вест да у Словенију стиже и српска војска.

Голоб: Штета после невремена у Словенији већа од пола милијарде евра

Овај пут не зато да би као 2018. и 2019. одбранила корушке Словенце од напада аустријских јуришника, него да са два хеликоптера и 22 војника помогне у отклањању последица поплава, показујући да солидарност у несрећи упркос неким политичким несугласицама – не познаје границе.

Вода је у међувремену почела да се повлачи, а тек онда је изашао сав ужас уништења на видело. Најмање 99 путева нестало је са лица Земље, у петак је био под водом чак и аутопут Љубљана – Марибор; поново је пуштен у саобраћај тек дан касније.

Љубљани прети еколошка катастрофа пошто је напукла бетонска канализациона цев спроведена испод моста у Крању. Да све буде горе, сад је откривено чак 170 нових клизишта. Због њих је неколико десетина породица исељено из својих станишта, а словеначка влада смишља како да збрине све те "бескућнике". На столу је идеја да им се доделе контејнери или насеља типских, монтажних кућа постављених на узвисинама, далеко од потенцијалне опасности.

Помоћ Европе - следеће године

Али - одакле паре? Све то је председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен у току њене посете у Словенији у среду показивао и словеначки премијер Роберт Голоб надајући се да ће успети да испослује што је могуће већу помоћ Брисела. Шефица ЕК је признала да је "погођена" уништењем које је видела, па додала да јој је "топло око срца" кад види како Словенци једни другима, као и државе чланице ЕУ помажу Словенији. На крају је саопштила да ће ЕУ из посебног фонда Словенији одмах упутити сто милиона ева, а да ће још 300 милиона добити – наредне године.

Јасно је да тих 100 милиона евра није ни мелем на рану и да је далеко испод нивоа помоћи коју је Словенија очекивала, а која је нужна за санирање штете. Зато је нејасно како ће држава која је већ сада презадужена (задуженост у односу на БДП износи око 69 одсто, не тако давно чак 74 одсто) и бори се са последицама "енергетске кризе" и деиндустријализације у Немачкој, која је Словенији тако важан привредни партнер да се одомаћила пословица да "када у Немачкој привреда кине, словеначка добије запаљење плућа", уопште моћи да финансира скупе пројекте обнове.

Отуда није необично да су на друштвеним мрежама многи незадовољни Словенци подсетили да је Словенија за помоћ Украјини до сада издвојила више од 100 милиона евра. И да су и Европска унија и европске институције Кијеву доделиле око 49 милијарди евра на име помоћи, плус што до 2027. године намеравају да "упумпају" у Украјину још око 50 милијарди евра како би финансирали 45 одсто буџета режима под окриљем Владимира Зеленског.

Помоћ уз камату за Украјинце

Истовремено, Европска унија је осмислила и "пакет подршке" Украјини вредан до 18 милијарди евра за 2023. годину. Тај новац, међутим, није у облику грантова, већ зајам у оквиру програма макрофинансијске помоћи ЕУ под називом "МФА+ инструмент". А у том програму ситним словима пише да државе чланице Уније гарантују за те кредите и приде плаћају и камату за Украјинце. Што је изузетан потез с обзиром да Украјина није чланица ЕУ и да се зна да је и пре актуелног сукоба била једна од најкорумпиранијих земаља на свету.

Све то су сазнања која у овом тренутку нису утешна за Словенце, још посебно јер је помоћ ЕУ за жртве поплава далеко од оне, коју је добила Украјина. Да ублажи дерт, словеначки премијер се похвалио да и Словенија "може да рачуна на додатних 2,7 милијарде евра кредита", али јасно је да ти кредити неће бити тако јефтини, као што су били кредити за Украјину. И камате за њих неће плаћати остале чланице ЕУ, као што подмирују украјинске. Словеначки премијер и председница Комисије договорили су се да хитно оснују заједничку радну групу која би омогућила да Словенија добије обећани новац, а предвиђен је и трећи део пакета помоћи из кохезионих фондова.

Фон дер Лајенова је обећала да ће "Брисел бити максимално флексибилан" у преусмеравању кохезионих средстава, а биће "обезбеђена флексибилност" и у погледу пара из "фонда за опоравак" у оквиру којег Словенија, према садашњим плановима, има право на 705 милиона евра кредита и 1,49 милијарди евра бесповратних средстава. Али "ако та средства не смемо да преусмеримо на реконструкцију, онда нам она практично не користе", вајкао се словеначки премијер Фон дер Лајеновој.

Русија прва понудила помоћ

У поређењу са енормном помоћи коју из ЕУ црпи Украјина, сва набројана "европска" обећања у многима су подстакла јед. Тешко да има икога коме није јасно да Словенија није третирана на исти начин као Украјина. Још посебно јер је Словенија жртва несреће коју никако није могла да избегне, док је Украјина кршењима Минских споразума, угрожавањем Русије и нападима на становнике Донбаса добрим делом одговорна за избијање рата, а ипак добија издашну помоћ ЕУ, коментарисао је један од словеначких медијских портала. Ту је и следећа рачуница: пошто је Украјина, ако се пореди број становника, (била) око 20 пута већа од Словеније, онда би Љубљана, када би ЕУ једнако третирала Словенију као кијевски режим, морала да добије најмање 2,5 милијаде евра на име помоћи. Уместо тога – добила је обећање о 400 милиона евра, 100 сад, а 300 догодине.

Словеначки медији су прећутали и понуђену руку Русије која је Словенији, једној од "непријатељских држава" ЕУ, ипак понудила да помогне, што није прошло незапажено на тамошњим друштвеним мрежама: "Русија нам је међу првима понудила помоћ. Наравно, наши челници то и не помињу. Али надам се да ће бар рећи - хвала. Пре или касније ће се ово у Украјини завршити и ситуација у ЕУ ће се нормализовати. И креатуре попут фон дер Лајенове и сличних креатура више неће ведрити и облачити Европом.