Амерички адмирал: Украјина је само загревање, Кина нас престиже
Виши морнарички официр Чарлс Ричард каже да би тренутне тензије широм света изазване специјалном војном операцијом у Украјини, могле да отворе и већи сукоб за који би САД требало да буду спремне, преноси "Индепендент".
Јер, украјинска криза је како он тврди "само загревање".
"Стижу велике промене и неће проћи много времена пре него што их доживимо", рекао је он.
Ричард се осврнуо и на однос са Кином, "главним америчким конкурентом и противником", за коју каже да је изградила и распоредила већу моћ на терену, и то брже од својих САД колега.
"Због начина на који те криве настављају да се крећу, неће бити важно колико је добар наш оперативни план или колико су добри наши команданти, или колико су добре наше снаге, нећемо их имати довољно. И то је врло краткорочни проблем", навео је Ричард према јучерашњем саопштењу Министарства одбране САД.
Овај официр, иначе задужен за америчку нуклеарну тријаду (ваздушну, копнену и подморнорничку нуклеарну силу), додао је да америчке подморничке снаге остају "можда једина права предност коју још имамо против наших противника".
Шеф поморских операција адмирал Мајк Гилдеј рекао је, међутим, конзервативном истраживачком центру "Херитаџ фоундејшн" да је за јачање америчких подморских капацитета највећа препрека "ограниченост индустријских капацитета".
Администрација америчког председника Џозефа Бајдена стално назива Кину главним глобалним конкурентом САД и упозорава на развој њеног војног и нуклеарног програма наоружања, према низу политичких докумената који се односе на одбрамбену и војну стратегију САД објављених крајем октобра, преноси Си-Ен-ЕН.
Гилдеј је на скупу затвореном за јавност у среду, способност одвраћања САД у односу на Кину упоредио са бродом који полако тоне.
"Споро тоне, али тоне, јер у суштини они примењују способности на терену брже од нас", изјавио је начелник команде која надгледа амерички програм нуклеарног оружја.
Талас затварања база и смањење буџета за одбрану довели су до тога да САД затворе морнаричка бродоградилишта у власништву владе и све више и више одговорности преносе на приватне извођаче.
На тај начин остало је много мање објеката који су способни за изградњу или одржавање ратних бродова него током претходних сукоба.