Француски историчар: ЕУ одавно на одмору када је у питању КиМ

То што је Аљбин Курти недавно позирао испред карте такозване велике Албаније, није ништа необично, јер је то његов пројекат од самог почетка, рекао је у интервјуу за "Новости" француски историчар и универзитетски професор Алекси Труд, председник удружења "Колектив за мир на Косову".

Курти је на челу ултранционалистичке странке, чији је циљ стварање "велике Албаније", и у томе се од почетка ослања и на Албанце из Северне Македоније.

Што се тиче Европске уније, тврди француски професор, она је, када је реч о Косову, "одавно на одмору": "ЕУ не реагује како би требало и већ одавно доводи у питање све принципе, установљене још од 1945. године, у првом реду неповредивост граница суверених земаља и право суверености нација."

ЕУ се, сматра француски професор, овде налази у "небраном су грожђу": "Подржавали су Куртија, верујући да ће бити умеренији од Тачија и Харадинаја. Сада осећају да он није одговарајући играч." ЕУ је изгубила стрпљење. "Једино реагују САД, вршећи притисак на Куртија. То не раде ни Емануел Макрон, ни Немци, ни италијанска власт."

Зашто САД реагују? "Вашингтон не жели још један фронт." Американци "нису у стању да истовремено бране границе Финске, наоружавају Украјину и да дозволе нове тензије на Балкану."

ЕУ је, напротив, "убеђена да су Албанци, као и муслимани из Босне, угњетени народ. Па, пошто су `потлачени`, њихови лидери могу да раде шта желе."

Српско питање - огледало неуспеха ЕУ

"Увек су на делу били двоструки аршини. Кад су Албанци у питању, све је могуће, али не и када је реч о Србима", примећује Труд. ЕУ не даје чак ни аутономију српској заједници на Косову и Метохији.

"Није испоштован чак ни Бриселски споразум из 2013. Зашто Република Српска у односу на БиХ нема иста права као и Косово у односу на Србију?," пита се Труд.

Што се тиче излаза из те ситуације, предлаже историчар, "треба окупити највише представнике власти из целе бивше Југославије, као и најјаче светске лидере, из САД, Кине, Русије, Европе, и представнике међународних институција, на великој конференцији, као 1918, која би трајала више седмица, па можда и месеци, да би се решило питање граница на Балкану, уз њихову вероватну промену."

"Српско питање", додаје он, "врло је шкакљиво за ЕУ, јер представља огледало њиховог неуспеха. Један народ истог идентитета живи у више земаља, док Албанци полако стварају јединствену територију. Чуди ме да земља попут Немачке, која је уређена по федералном принципу, не жели да дозволи Србима да живе заједно."

Решавање националних питања на Балкану, по његовом мишљењу, неминовно би водило ка стварању нових федерација. Федерација би могла да обухвати "ужу Србију, Косово, БиХ, Црну Гору, па чак и Северну Македонију."

Данашње границе је стварала ЕУ, истовремено их бришући међу својим земљама. Оне су "подигнуте тамо где народи вековима нису били подељени, као између Херцеговине и Црне Горе. Многи људи стављају политику у страну, и из економског, друштвеног и културолошког угла, већ жале за системом у коме су живели без видљивих подела."

Више не постоји специфични француски идентитет

Генерално, упозорава историчар, "у Француској су људи тешко схватали шта се догађа. Раније сам теже успевао да им објасним специфичности вашег региона. У последње време све је лакше, јер Французи полако поново почињу да схватају важност националног и верског идентитета. Владе и лидери ЕУ, на примерима својих земаља, полако почињу боље да разумеју шта се догађа, да су изгубили деценије у погрешном решавању неких важних питања."

Србија не може да се одрекне Косова, тврди Труд, које је дубоко укорењено у српску културу, историју и идентитет.

"То је главни проблем. И поред буђења индивидуалне свести, у образовном систему, историји и националном идентитету у Француској и ЕУ и даље се поклања мало пажње. Чак више и не постоји специфични француски идентитет. Данас се говори о земљи са више идентитета и етницитета. У лицејима се више не поклања пажња француској историји, већ се све шири на европски аспект, људска права и мондијализам. На неки начин, тако се брише историја."

Једном речју, "Француска елита је постала конзумеристичка, без идентитета. У таквој ситуацији тешко је схватити шта значи патриотизам."

Овај јаз је, ипак, премостив. "Погледајте ирско питање. ЕУ је у почетку имала силне потешкоће, јер није разумела шта се тамо догађа. Тек после дугог низа деценија грађанског рата и тензија схватили су како треба да реагују. Ситуација с Косовом подсећа на Северну Ирску. Трајаће неко време, али ће Европи на крају допрети до ума у чему је суштина проблема."

Европа није схватила ни проблем са Хрватском, а ни то шта раде "ултрарадикални Хрвати". "Све је то супротно европским вредностима, додаје историчар, са усташким заставама и фашистичким поздравима у Книну.“

"Нико ништа о томе не говори, нисмо на ту тему чули ниједног руководиоца ЕУ", примећује историчар Алекси Труд. "А то је, заиста, срамотно."