Свет

Амерички медиј: Не потцењивати значај БРИКС-а за земље Глобалног југа

Многи на Западу одбацују значај организација попут БРИКС-а и онога што оне представљају, али је јасно да земље Глобалног југа у њима виде алтернативу светском поретку у ком доминирају Сједињене Америчке Државе, пише амерички магазин "Нејшн"
Амерички медиј: Не потцењивати значај БРИКС-а за земље Глобалног југа© Tanjug/AP Photo/Denis Farrell

Јужноафричка Република је овогодишњи домаћин самита БРИКС - групе која спаја лидере те земље са Бразилом, Русијом, Индијом и Кином - у тренутку када тензије између САД и њихових ривала у Пекингу и Москви постају све израженије.

Ипак, још један контекст у ком би требало гледати тај самит је и растући значај тзв. Глобалног југа, који се види у нијансираним реакцијама у Азији, Африци и Латинској Америци на сукоб у Украјини, пише амерички магазин "Нејшн".

Самит БРИКС-а почиње данас у Јоханесбургу, траје до 24. уз учешће лидера Кине, Индије, Бразила и Јужне Африке. Русију ће представљати руски министар спољних послова Сергеј Лавров . Руски председник Владимир Путин ће учествовати на самиту путем видео конференције.

Вишеструки неуспеси светског поретка предвођеног САД да суштински подржи два кључна захтева држава Глобалног југа – економски развој и очување суверенитета – стварају потражњу за алтернативним структурама за уређење света.

БРИКС и Шангајска организација за сарадњу (ШОС) су два главна одговора на ове неуспехе. Они спајају Исток и Југ у просторијама у којима Вашингтон и његови кључни савезници нису баш добродошли — чак и када сами себе позову.

О БРИКС-у се често говори на два начина. Неки посматрачи одбацују његову релевантност, позивајући чак и на њено распуштање. Други имају романтичан став о БРИКС-у као оживљавању мртвих дана јужњачке солидарности — Бандунга 1950-их или Новог међународног економског поретка 1970-их. Ниједан од њих није прецизна слика онога што се заиста дешава, наводи амерички лист.

Чини се да је актуелни тренутак представља још једну кључну тачку у развоју БРИКС-а, након оснивања 2009–2010. и стварања ентитета за финансирање развоја (Нове развојне банке) 2015. године.

Две кључне тачке су на дневном реду августовског самита— прво, проналажење начина за трговину и улагање једни с другима тако што ће се заобићи употреба америчког долара и друго, пријем нових држава у клуб, наводи "Нејшн".

Другачији развој

Глобални финансијски систем и даље се налази под доминацијом америчког долара и америчких Федералних резерви. Могуће је да широка употреба долара омогућава нацијама да лакше тргују.

Али то такође ставља њихове економије на милост и немилост америчким каматним стопама и сувереним мерама као што је квантитативно ублажавање, и омогућава оштре режиме санкција које предводе САД.

За Глобални југ, алтернативни путеви финансирања развоја и валутних поравнања су атрактивни начини за постизање аутономије, јачање економског раста и барем делимичну заштиту од екстериторијалности санкција.

Дедоларизација — чак и ако је ограничена на трговину између пет држава БРИКС-а — је изузетно амбициозан циљ, а значајан напредак је у овом тренутку тешко предвидети. Припреме потребне за стварање такве валуте су огромне и укључују стварање много дубље координације централних банака дотичних земаља, која још не постоји. То ће укључивати болна питања у вези са постизањем одређеног степена суверенитета.

Постоје и геополитичке баријере: Индија је забринута да би Кина играла доминантну улогу у сваком таквом аранжману због своје несразмерне економске тежине у групи. Њу Делхи је већ одбио да буде део било каквог алтернативног валутног аранжмана.

Ни Јужна Африка посебно подржава кретање у том правцу. Барем за сада, стварање алтернативе трговини у доларима остаје више тема за разговор него остварљива политика, наводи "Нејшн".

Ипак, иако је дедоларизација можда далеко, БРИКС предузима значајне кораке како би развио алтернативе финансијским институцијама у којима доминирају САД, као што је Светска банка.

Пет држава је 2015. године основало Нову развојну банку (НРБ), чији су фокус финансирање инфраструктуре и одрживи развој. Иако је БДП Кине више него двоструко већи од осталих држава БРИКС заједно, она је пристала на равноправно партнерство у управљању банком и једнак удео уписаног капитала од по 10 милијарди долара.

Чланство у НРБ је отворено за све државе чланице УН. Бангладеш, Египат, Уједињени Арапски Емирати и Уругвај су већ постали чланови, а вероватно њој ће се вероватно прикључити још држава.

Иако је са седиштем у Кини, НРБ се разликује од друге сличне мултилатералне институције, Азијске банке за инфраструктурне инвестиције, у којој је Кина јасно преузела позицију већинског акционара и водећу улогу.

НРБ се још више разликује од пекиншке иницијативе Појас и пут, која представља скуп билатералних уговора о финансирању инфраструктуре у којима је Кина још доминантнија као једини кредитор.

Проширити се или не?

Ширење самог БРИКС-а је, међутим, друга ствар. Последњих месеци дошло је до поплаве интересовања из држава Глобалног југа за придруживање клубу, а према тврдњама Јужноафриканаца, реч је о чак 22 државе које су поднеле захтев за чланство.

Више њих је изразило интересовање. Оне укључују Алжир, Аргентину, Белорусију, Боливију, Египат, Индонезију, Иран, Саудијску Арабију, УАЕ и друге. Више држава је присуствовало састанцима "Пријатеља БРИКС-а" у Јужној Африци раније ове године, а та земља се увек залагала укључивање других афричких држава у састанке групе. Фокус на Африку ће ове године бити још израженији.

Међутим, постоје разлике у погледу ширења унутар групације, при чему је Кина, уз извесну подршку Русије, најгласнији заступник те политике. Али Индија и Бразил су опрезни, желећи много спорији процес у коме се експанзија дешава у фазама и након што се одобри нека врста "средњег статуса".

Као што је Андре Паглиарини недавно написао, отпор Бразила даљем ширењу потиче од његове жеље да не разводњи свој утицај на оно што види као кључну групацију у којој има велики утицај.

Индија такође дели неке од ових забринутости. Јужна Африка би желела да сачува пет садашњих држава БРИКС-а као кључне чланице и да се више фокусира на формат БРИКС+, рекао је високи званичник владе те земље, наводи "Нејшн".

Проширење, чак и у двослојном формату, представљало би велики корак напред за БРИКС. То би послало поруку да је реч о много већој коалицији у којој се воде шири разговори о стварању нових путева за решавање заједничких изазова.

Наравно, веће груписање ће учинити изазовнијим за превођење идеја у конкретне акције — класичан пример компромиса између ефикасности и величине.

Геополитичка димензија

Погрешно је БРИКС посматрати као иницијативу "Југ-Југ" - она се пре може окарактерисати као груписање "Исток-Југ", наводи амерички магазин.

Потенцијална препрека јачања БРИКС-а је подела између два азијска гиганта, Индије и Кине. Након њиховог сукоба 2020. који је довео до погибије најмање двадесетак њихових војника, Њу Делхи и Пекинг су заглављене у оружаном сукобу високо у Хималајима који је у последње три године само делимично ублажен.

Међутим, приметно је да нису дозволили да ово дубоко неповерење значајно утиче на њихово учешће и разговоре у оквиру програма и формата БРИКС-а. У ствари, и Индија и Кина се и такмиче и разговарају унутар БРИКС-а.

На једном нивоу, обе стране покушавају да осигура да други не постане доминантан у групи. Али састанци БРИКС-а такође пружају могућности за дијалог Индије и Кине у сигурнијим мултилатералним форматима.

Да би БРИКС остао одржив и имао све већи утицај, није неопходно да његове кључне чланице буду блиски пријатељи, већ да виде заједнички интерес.

Формирање коалиције са Русијом и Кином даје државама глобалног југа полугу у њиховим односима са Западом предвођеним САД. а помаже и у стварању мултиполарнијег света, дугог циља средњих сила Глобалног југа.

Али Бразил, Индија и Јужна Африка се труде да пренесу и поруку да БРИКС није непријатељски расположен према Сједињеним Државама.

"Мислим да не видимо БРИКС као проруску или антизападну, то било крајње погрешно", рекла је министарка спољних послова Јужне Африке Наледи Пандор.

Бразилски председник Игнасио Лула да Силва веома цени подршку Бајденове администрације јачању демократије код куће, док је Индија близак партнер САД када су у питању азијска геополитика и економске и везе, пише "Нејшн".

Ово је, дакле, суптилна, али стварна диференцијација "Исток-Југ унутар БРИКС-а". Док се Русија и Кина налазе у ривалству са Сједињеним Државама, државе Глобалног југа БРИКС виде као комплементаран начин за стварање паралелних структура моћи и утицаја у свету у којем је Вашингтон често био разочарање и понекад велика препрека неким од њихових суштинских интереса.Коалиција заснована на проблемима са "Глобалним истоком" је логичан пут којим треба кренути.

То важи и за Индију, можда најближег пријатеља Вашингтона у БРИКС-у. Њу Делхи је често у неповољном положају због глобалног економског система који сматра да је неадекватним када је у питању финансирање климатских политика и правичног развоја, а да не спомињемо повремене упаде САД-а у оно што сматра сувереним питањима унутрашње политике.

Последице америчких санкција не штеде чак ни Индију, што је показало њено невољно усклађивање са оштрим санкцијама Вашингтона Ирану под председником Трампом. Њу Делхи је такође одбио да се придружи режиму санкција Москви под вођством САД—у ствари, увелико повећавши куповину нафте од Русије.

Притисци су стално присутни да се државе Глобалног југа не приближавају превише Москви и Пекингу. Наводи о испоруци оружја Русији из Јужне Африке су добар пример склоности Вашингтона да се жестоко обруши на несврстане државе за које се види да су постале превише усклађене са његовим ривалима, пише амерички лист.

У западним престоницама постоји много оних који одбацују значај организација попут БРИКС-а и онога што оне представљају. Критичари су у праву када тврде да је до сада њихов утицај био више симболичан него суштински, али било би погрешно посматрати их само као места за разговоре.

Иако желе јаке односе са Сједињеним Државама, већина држава Глобалног југа такође тражи путеве који воде поретку смањења униполарности, повећавају сопствени просперитет и климатску безбедност и обезбеђују стабилност режима против притисака и искушења Запада. Тај напор и потрага ће се наставити, свиђало се то Вашингтону или не.

image