Свет
РТ Балкан на самиту БРИКС-а у Јоханесбургу: У ишчекивању проширења групе и јачања мултиполарности
Група пет различитих земаља окупљених око заједничке идеје сарадње и размене сада постаје противтежа хегемонији Запада
Пословни центар Јоханесбурга, Сандтон, у наредна три дана биће стециште представника групе водећих економија у развоју - Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке (БРИКС) и још 40-ак других шефова држава и влада (махом) Глобалног југа који желе да се прикључе овој групи жељној стварања праведнијег, мултиполарног светског поретка.
Кварт око конгресног центра Сандтон - где се самит одржава - затворен је и чувају га јаке полицијске снаге које пропуштају само људе са пропусницама и акредитоване новинаре којих има више стотина из целог света и који, заједно са страним делегацијама, чекају сутрашње обраћање јужноафричког председника Сирила Рамафосе, председника Кине Си Ђинпинга, Нарендре Модија из Индије (коме се посебно радују у Јоханесбургу, будући да је цео кварт облепљен плакатима добродошлице индијском премијеру), Бразилца Луиза Инасија Лула да Силве и других званичника.
Руски председник Владимир Путин обратиће се учесницима БРИКС самита путем видео-линка јер је Међународни кривични суд у Хагу за њим издао потерницу због наводних ратних злочина у Украјини, али ће Русију у Јоханесбургу представљати министар спољних послова Сергеј Лавров, који је раније поручио да је светска заједница уморна од уцена и притисака западних елита и њиховог колонијалног и расистичког понашања.
Русија и добар део света данас раде на одбацивању америчког долара и прелазе на коришћење алтернативних платних система и плаћања у националним валутама, због чега су "безусловни приоритети јачање потенцијала Нове развојне банке и пула девизних резерви БРИКС-а, усавршавање платних механизама, повећање улоге националних валута у узајамним обрачунима", навео је Лавров и додао да ће ова питања бити у фокусу самита БРИКС-а.
Када је о економији реч, БДП БРИКС-а ове године ће премашити БДП Г7 водећих западних економија и износиће око 31,5 одсто укупног светског БДП-а.
Једна од главних тема самита биће свакако проширење групе БРИКС. Више од 40 земаља укључујући Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Аргентину, Индонезију, Египат и Етиопију заинтересовано је да се придружи блоку.
Више од 20 земаља и формално се пријавило за придруживање БРИКС-у, кога виде као симбол мултиполарности и савеза заснованог на принципу једнакости, уважавања суверенитета и пружања једнаких могућности развоја за све.
Русија, Кина и Јужна Африка су вољне да приме нове чланове, док су Бразил и Индија за сада уздржани.
Очекује се да ће на самиту, који траје од 22. до 24. августа, бити речи и о Новој развојној банци (НДБ), односно БРИКС банци, механизмима функционисања, позајмљивања, кредитирања и јачању локалних валута.
Трговина између чланица БРИКС-а порасла је за 56 одсто на 422 милијарде долара у протеклих пет година, а НДБ је била канал за такве трансакције.
НДБ се такође шири и самит би могао да буде кључна платформа за привлачење више земаља чланица. Бангладеш, Уједињени Арапски Емирати и Египат придружили су се банци од 2021. Уругвај је у процеса придруживања, док су Алжир, Хондурас, Зимбабве и Саудијска Арабија изразили интересовање.
Дедоларизација, односно прелазак са долара на друге валуте, иако често помињана, за сада још увек остаје на нивоу разматрања и процена. Но, јачање трговине у локалним валутама и смањење доминације долара је нешто на чему се последњих месеци интензивно ради.
Украјина, која је главна тема на већини западних самита, овде није у првом, па ни другом плану. Већина делегација на скупу неутрална је по питању сукоба, али ће зато економска сарадња унутар блока, могућности инвестирања у секторе од енергетске сарадње до инфраструктуре, дигиталне економије и шире бити важне теме самита.
Како је тема овогодишњег самита БРИКС-а, "БРИКС и Африка: Партнерство за заједнички убрзани напредак, одрживи развој и инклузивни мултилатерализам", Рамафоса се обратио пре почетка скупа поручивши да је свет постао комплексан и подељен, а мултилатерализам замењују акције различитих блокова моћи, због чега је, како је навео, важно јачати сарадњу са афричким земљама и другим истомишљеницима.
Због тога ће последњег дана самита фокус бити на лидерима других земаља. На скуп у Јоханесбургу позвано је 67 лидера из Африке, Латинске Америке, Азије и са Кариба.
Француски председник Емануел Макрон желео је да присуствује самиту, али није позван због става према Москви.
Према речима јужноафричке министарке спољних послова Наледи Пандор, БРИКС је посебно заинтересован да истражи и ојача могућности такозване афричке слободне зоне трговине и сарадње са афричким земљама.
