Европа шкртари: Улагали би у Украјину али из руског џепа

Копредседавајућа немачке партије "Савез 90/Зелени" Рикарда Ланг сматра да је неопходно конфисковати замрзнуту имовину руских бизнисмена. Према њеним речима, ова средства треба да буду искоришћена за финансирање обнове Украјине.

Раније је један број европских политичара дао сличан предлог. Међутим, они признају сложеност таквог корака са правне тачке гледишта. Према мишљењу аналитичара, жеља за улагањем из туђег џепа указује на неспремност Европе да финансира обнову Украјине. Експерти напомињу да је евентуална конфискација руске имовине противзаконита и да може довести до изузетно негативних последица по економију ЕУ.

"Само у Немачкој је замрзнуто више од неколико милијарди евра руске имовине, на пример, имовина руских олигарха. Широм Европе тај износ је много већи. Верујем да ова средства треба искористити за обнову Украјине", рекла је она у интервјуу за лист "Велт ам зонтаг".

Према њеним речима, "хуманитарну помоћ и реконструкцију" Украјине треба "масовно убрзати" и, "ако је могуће, и руским новцем".

Међутим, Ланг је признала да са правне тачке гледишта то неће бити лако.

"За то треба да нађемо прави начин", рекла је политичарка.

Раније је "Блумберг", позивајући се на неименоване изворе, јавио да Брисел истражује могућност конфискације имовине Руске централне банке и њено коришћење за обнову Украјине.

Према два извора Блумберга, ова тема је покренута и у Сједињеним Државама, али још није јасно какву одлуку администрација Џоа Бајдена може да донесе у вези са имовином у руским доларима.

У мају су званичници америчког Трезора изразили забринутост да би одузимање могло да буде преседан који би обесхрабрио друге стране централне банке да пласирају своју имовину у САД.

Алтернативу конфискацији предложио је европски комесар за правосуђе Дидије Рејндерс. По његовом мишљењу, замрзнуте руске резерве могу се чувати као гаранција док Русија добровољно не прихвати учешће у обнови Украјине.

Европа тражи конфискацију

Подсећамо да су западне земље, према подацима Министарства финансија Руске Федерације, замрзнуле око 330 милијарди долара руских златних и девизних резерви, имовине руских компанија, организација и појединаца које су сада потпале под западне санкције.

Блокирањем руске имовине бави се специјална међународна радна група за руске елите, пуномоћнике и олигархе.

Према подацима Европске комисије, у априлу су блокирани не само рачуни у земљама ЕУ, већ и разна имовина грађана Руске Федерације у укупном износу од 29,5 милијарди евра, а блокирано је и око 196 милијарди евра трансакција.

Истовремено, након замрзавања руске имовине на Западу, одмах су упућени позиви да се заплене руска средства. У Европи се у октобру подигао нови талас расправе о овој теми.

Тако је тему конфискације руске имовине 5. октобра покренуо пољски премијер Матеуш Моравјецки, говорећи на међународној конференцији о учешћу привреде у обнови Украјине. Истовремено, по његовом мишљењу, пољски бизнисмени треба да обнове Украјину новцем узетим од Руске Федерације.

Два дана касније поново се вратио овој теми, предлажући овога пута да се замрзнута средства Руске Федерације користе не само за обнову Украјине, већ и за помоћ становницима ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је 25. октобра говорила о могућој конфискацији.

"Желимо не само да замрзнемо ову имовину, већ и да је конфискујемо. Ово није тривијално са правне тачке гледишта. Као што сте и претпоставили. Радимо на томе. Имамо специјалну јединицу заједно са државама чланицама Европске Уније. Ова радна група се зове 'Фриз енд Сиз' (Freeze and Seize). Циљ није само да се покаже шта је замрзнуто, већ и да се створи правни основ да се та средства искористе за обнову Украјине", рекла је фон дер Лајен.

Ни немачки канцелар Олаф Шолц није остао суздржан од ове теме. Он је на међународној конференцији посвећеној обнови Украјине идеју о конфискацији руске имовине назвао мером без преседана, додајући да се за то мора израдити законско решење. Према његовим речима, реч је о веома сложеном правном питању које треба разрадити.

За конфискацију се, како се могло и предвидети, залагао и Кијев. Украјински премијер Денис Шмигал је у интервјуу за немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" рекао да треба развити механизам за конфискацију руске имовине како би се она пребацила у Украјину и европске земље.

"Морамо сви заједно да пронађемо формулу за такву конфискацију, коју онда свака земља може да уведе у своје законодавство. Свака земља тада мора да конфискује сву руску државну имовину у њеном домету док Русија не буде спремна да плати репарације или компензацију. Заплењена имовина се може продати", рекао је Шмигал.

"Имовина је једноставно украдена"

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио да је "замрзавање руске имовине и њена конфиксација је крађа и ништа друго".

"Одређене земље које припадају ономе што називамо колективним Западом сада једноставно краду средства укључујући наше златне и девизне резерве. То су апсолутно незаконите радње, супротне су међународном праву, ово није ништа друго до задирање у имовину – у овом случају државну – и у приватну имовину", рекао је он.

О потпуној незаконитости деловања западних земаља, које су прво блокирале руска средства, а сада покушавају да пронађу начин да их заплене, говоре и стручњаци које је руска редакција РТ интервјуисала.

"Могућа конфискација је, наравно, незаконита. Вреди напоменути чињеницу да су ова средства у случају, на пример, са Немачком, заправо била улагања у немачку привреду и допринела су њеном развоју. А када су их замрзнутли, то је, наравно, било непоштено, неправедно и противно међународном праву и пракси ", рекао је Владимир Оленченко, виши истраживач Центра за европске студије Националног истраживачког института за светску економију и међународне односе назван по Е.М. Примакову Руске академије наука, у интервјуу за руску редакцију РТ.

Оленченко је истовремено сугерисао да нису сви у ЕУ и САД свесни да замрзавање и конфискација могу да наруше поверење у западне финансијске институције.

"Западни политичари то не желе да схвате. Иста Рикарда Ланг не размишља о томе да ће друге земље то схватити као опасан преседан. Државе, које воде економске односе са Немачком, узеће у обзир могућност да њихова имовина у сваком тренутку може бити замрзнута или заплењена. То ће поткопати инвестициону привлачност Немачке, смањити прилив инвестиција и, као резултат, поткопати конкурентност Немачке", рекао је аналитичар.

Заузврат, Никита Маслењиков, економиста и шеф одељења за финансије и економију Института за савремени развој, сматра да изјаве о могућој конфискацији руске имовине дате у ЕУ могу бити узроковане неспремношћу земаља ЕУ да троше своје средства за обнову Украјине.

"Ово је покушај да се из сопствених средстава избегне потрошња на Украјину. Они желе да пронађу друге изворе за ово. Али законска ограничења у овом питању су прилично строга. Изузетно је тешко правилно спровести такав поступак са становишта права, како се не би изазвало масовно неповерење у финансијске институције, владе и уопште у међународно право. Ако се одлуче на такав корак, то ће значити готово неоспоран раскол у свету. Мало је вероватно да ово некоме заиста треба", рекао је аналитичар у интервјуу за РТ.

Истовремено, Маслењиков сматра да је прерано сматрати замрзнуту имовину Руске Федерације потпуно изгубљеном. Према његовом мишљењу, и даље остаје "прилика да се постигне договор" са Западом по овом питању.

Сличну тачку гледишта о судбини руске иностране имовине дели и Владимир Оленченко.

"Средства нису изгубљена. Ово је питање које се неће заборавити. Ако Запад одлучи да конфискује, онда ћемо имати пуно право да конфискујемо имовину оних компанија и држава које су то учиниле. У сваком случају, Русија ће пословати на сличан или други начин али с циљем да надокнади материјалну штету која јој је причињена", закључио је аналитичар.