"Глобал тајмс": ММФ и Светска банка да престану да буду инструмент хегемоније САД

Саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливен изјавио је у уторак да ће амерички председник Џозеф Бајден предложити реформе ММФ-а и Светске банке, које ће боље одговарати потребама земаља у развоју, пише кинески "Глобал тајмс".

То би требало да се деси већ следећег месеца, на самиту Г20 у Њу Делхију. Циљ ових реформи је да се осигура да развојне банке понуде "високе стандарде" за изазове са којима се суочавају ове земље, додао је Саливен.

Саливенове речи могу да буду музика за уши, али стварна сврха такозваних реформи САД ове две мултилатералне организације остаје нејасна. САД су искористиле геополитичку ситауацију да ММФ претворе у инструмент сопствене хегемоније.

ММФ и Светска банка заступају интересе богатих земаља

Саливен је изјавио и да су Светска банка и ММФ "веома ефикасне и транспарентне", за разлику од кинеског пројекта "Појаса и пута", и да би оне требало да постану "позитивна и афирмативна алтернатива овом нетранспарентном систему, који почива на присили."

САД желе да реформама претворе ММФ и Светску банку у противтежу Иницијативи "Појас и пут". Међутим, ове институције више не могу да предводе САД.

"Појас и пут" није глобална финансијска институција, попут ММФ-а или Светске банке. Повезивање ова два потпуно различита елемента открива стварни став Вашингтона према реформама: он је заинтересован да одржи сопствену хегемонију коришћењем ових мултилатералних организација.

САД озбиљно поткопавају правичност мултилатералног финансијског система. Будуће реформе морају бити много праведније према интересима земаља у развоју. Ако САД наставе да контролишу ММФ, улога ове институције у глобалном развоју ће бити знатно умањена. Због тога је потребно спровести и реформе Г20.

Ово није надметање Кине и САД за контролу над ММФ-ом или Светском банком, већ борба око начина на који ове институције треба да играју важну улогу у глобалном развоју.

ММФ и Светска банка су настале као ослонац глобалног финансијског поретка из Бретон Вудса, обезбеђујући финансијску помоћ и зајмове са ниским каматама земљама у развоју. Међутим, неспорно је да оне данас штите и фаворизују интересе развијених земаља.

Последица тога су све чешћи позиви земаља у развоју на демократију, неутралност и транспарентност међународног финансијског система. Све већи број економија у развоју поставља питање да ли су правила и структуре ове две финансијске организације у складу са тренутном глобалном ситуацијом.

Време да се исправе историјске грешке

Генерални секретар УН Антонио Гутереш рекао је у јуну да је време да ММФ и Светска банка исправе историјске грешке, односно "пристрасност и неправду које су уграђене у међународну финансијску архитектуру."

Правила ММФ-а неправедно фаворизују богате нације, додао је Гутереш. Током пандемије, Г7 - група од седам богатих држава, са популацијом од 772 милиона, добила је од ММФ-а 280 милијарди долара, док је најнеразвијенијим земљама, са популацијом од 1,1 милијарду, додељено нешто више од осам милијарди долара.

Након финансијске кризе из 2008. године, Г20 је успела да започне најзначајнију реформу у историји ММФ-а, дајући економијама у развоју много већи утицај. Међутим, од 2010. реформе ММФ-а су у застоју.

Сада, када смо суочени са глобалним економским падом, императив је да Г20 поново подстакне реформе мултилатералних финансијских институција, како би допринеле стабилности и глобалном развоју.

Реформе ових институција не смеју да постану још једно оружје САД за играње геополитичких игара у глобалном финансијском систему.

Г20 би требало да подстакне ММФ да одражава стварне интересе земаља у развоју, узимајући у обзир број становника и БДП по глави становника, како би се финансирање учинило доступнијим земљама у развоју.

Осим тога, Г7 сада има 41,25 одсто гласова у ММФ-у, што значи да САД и њихови савезници имају скоро потпуну контролу над доношењем одлука ММФ-а. То је нешто што захтева промене, у циљу стварања праведнијег система.