Светска банка упозорава: Следи драматично успоравање глобалне економије

Одлуке које ће две централне банке донети следеће недеље обликоваће будућност пољуљане светске економије која се суочава са упорном инфлацијом, пише "Вашингтон пост".

Нова песимистична очекивања долазе након што су прошле недеље САД избегле финансијску катастрофу када је у последњи час постигнут споразум о повећању ограничења америчког дуга.

Али, други ризици по светску економији остају: кинеско отварање након вишегодишње политике "нултог ковида" почиње да успорава, док се немачка привреда налази на ивици рецесије. 

Чак и у Сједињеним Државама, чија се економија до сада показала поприлично издржљивом, већина аналитичара очекује да ће она у наредних неколико месеци кренути силазном путањом.

Светска банка би требало да објави свој извештај у четвртак, а очекује се да ће у њему писати да светској економији прети успоравање услед повећања каматних стопа. Предвиђа се да ће светски економски раст пасти на "анемичних" 2,1 одсто, у поређењу са 3,1 одсто током 2022. године, као и да ће остати  слаб и током наредне године.

Највећи ризик: Подићи каматну стопу или не

Инвеститори су сада фокусирани на то колико је још посла остало америчким Америчким федералним резервама (ФЕД) и Европској централној банци (ЕЦБ) у борби против инфлације, која је пала у односу на прошлогодишње рекорде, али и даље остаје виша него у нормалним околностима.

Званичници Федералних резерви су наговестили да би могли да направе паузу са подизањем каматне стопе на следећем састанку, након што је она расла незапамћеном брзином током последњих 14 месеци.

"Ризик код обе одлуке (подићи каматну стопу или не) је висок, као што је увек и случај у тренуцима високе инфлације. Постоји шанса да претерате", рекла је економиста Кети Бостјанчић.

Уколико централне банке подигну каматне стопе превисоко, САД и Европа би могле да упадну у рецесију. Али, уколико их не подигну довољно, инфлација ће настављати да обара животни стандард грађана.

Тражење баланса између та два екстрема је тешко. У САД, званичници Федералних резерви, тврде да се пуни ефекти повећања каматних стопа још не осећају.

Гигант са Волстрита упозорава: Све је више знакова дедоларизације

Док у ФЕД-у буду разматрали да ли да повећају каматне стопе или не, они морају да узму у обзир и друге силе које утичу на рецесију, попут отежаних услова позајмљивања услед нестабилности у банковном систему и смањене потрошње америчких савезних власти што је договорено као део споразума о повећању ограничења америчког дуга.

У Европи је међугодишња инфлација у мају пала на 6,1 одсто, са седам процената колико је износила у априлу. Трошкови енергената опадају, али цене хране, дувана и алкохола расту двоцифреним процентом на годишњем нивоу, према резултатима Европске агенције за статистику.

"Колико ће брзо инфлација пасти? Колико каматне стопе треба да се повећају? Ми смо наравно фокусирани на то", рекао је главни економиста лондонског "Капитал економикса" Нил Ширинг за "Вашингтон пост".

Светска банка указује да високе каматне стопе погађају како велике, тако и мале економије. Када ФЕД повећа каматне стопе, то успорава америчку привреду зато што узимање кредита постаје скупље за предузећа и појединце. То смањује потражњу за робом у остатку света, што утиче на светски раст. 

Доток капитала у САД подиже вредност долара, што чини да враћања кредита у тој валути постаје скупље за стране владе и предузећа.

Пред Европом два проблема

Преливања политике ФЕД-а могла би да доведу до финансијске кризе у осетљивим земљама у развоју, које су током претходне три године позајмиле велике количине новца како би се избориле са последицама пандемије корона вируса. Светска економија се налази у климавој позицији", упозорила је Светска банка.

Резултати кинеске економије, која је у децембру ублажила своју строгу политику "нултог ковида", су мешовити. Кинеска економија је порасла 4,5 одсто у првом кварталу, али је у последње време благо успорила.

"Опоравак након укидања политике 'нултог ковида' је достигао свој врхунац и успориће у другом делу године", рекао је Ширинг. 

РТ Балкан истражује: Ко кроји цену нафте?

"Епл" је прошлог месеца обавестио инвеститоре да је приход те компаније у Кини опао за око пет одсто током шестомесечног периода закључно са априлом. Произвођач делова за аутомобиле "Борг Ворнер", који продаје око 70 одсто својих делова произведених у Кини на том тржишту, такође је пријавио пад промета.

Америчка привреда је до сада избегла црне прогнозе да ће упасти у рецесију, док је у мају отворено око 339.000 нових радних места, наводи "Вашингтон пост".

У Европи, где је инфлација виша, а економски раст спорији, државе се суочавају са два проблема. Они покушавају да пронађу нове изворе енергената након увођења санкција Русији док паралелно "смањују ризик" у трговини са Кином, каже економиста у франкфуртској фирми "Ај-Ен-Џи рисрч" Карстен Бржески.

"Лако се види да ће те две транзиције утицати на раст у наредних годину или две, што ће оставити последице на европску привреду и домаћинства. То није рецесија налик оној из времена економске кризе (2008. године), али јесте један анемичан раст током неколико година, додао је Бржески. 

И ФЕД и ЕЦБ су посвећени томе да изађу на крај са инфлацијом, што значи да би каматне стопе могле да наставе да расту ток се то не догоди.

Американцима се обија о главу употреба долара у геополитичким сукобима

Позитивни показатељи на америчком тржишту рада значе да би пауза у подизању каматних стопа могла да буде само привремено решење. ФЕД је од марта прошле године до данас каматне стопе подигао од скоро нула до 5,25 одсто.

"Историја нам показује да монетарна политика постиже резултате на дуже стазе, а годину дана није довољно дугачак период", рекао је недавно члан обора гувернера ФЕД-а Филип Џеферсон.

Неки економисти се, ипак, не слажу са њим. Џејсон Фурман са Универзитета Харвард је рекао да су тржишта потрошачких кредита брзо реаговала на промену политике Америчких федералних резерви.