Марш на Вашингтон: Од Лутеровог сна до данашње државе оптерећене расизмом

У Вашингтону ће се у понедељак окупити десетине хиљада људи како би обележили 60. годишњицу од Марша на Вашингтон. До окупљања ће доћи на истом месту, где се 1963. године окупило 250.000 људи, на једном од највећих и најважнијих антирасистичких протеста у САД, наводи АП.

Организатори овогодишњег скупа надају се да ће обновити снагу некадашњег Марша на Вашингтон. "Оно што знамо је да, када људи устану, може да се направи промена", рекао је Мартин Лутер Кинг Трећи, најстарији син легендарног борца за људска права.

Марш из 1963. године поставио је основе за усвајање савезних закона о грађанским и гласачким правима. Наравно, САД су то учиниле под притиском и из страха: Сједињене Државе и данас остају земља дубоко оптерећена расизмом и расним поделама, о чему, између осталог, сведочи и учестала полицијска убиства Афроамериканаца, укључујући и убиство Џорџа Флојда.

"Имам сан да ће се једног дана ова нација подићи и живети истинско значење своје вере - да су сви људи створени једнаки. Имам сан да ће моје четворо деце једног дана живети у земљи у којој се о њима неће судити на основу боје коже, већ на основу њиховог карактера", рекао је 1963. Мартин Лутер Кинг.

Забринутост због међународног имиџа САД

Марш на Вашингтон назив је великог политичког скупа, који се догодио 28. августа 1963, када је у току марша Кинг изговорио свој познати говор "Имам сан" испред Линколновог меморијала.

Марш је изазвао забринутост у администрацији председника Кенедија, која се односила на "међународни имиџ САД". Америка је тада неговала имиџ антиколонијалне силе. Марш је, међутим, осудио Малколм Икс и организација "Нација ислама", који су га прозвали "Вашингтонском фарсом".

Четворо од осам учесника марша били су црнци. Међу говорницима били су и писац Џејмс Болдвин, певач Хари Белафонте и глумац Марлон Брандо, као и Џоан Баез и Боб Дилан, који је певао након Кинговог славног говора.

Реакција Џона Кенедија на говор Мартина Лутера Кинга била је: "Овај је добар, проклето је добар". Иначе, америчка администрација се није нимало обрадовала протесту: први реакција на најављени Марш на Вашингтон, био је притисак на "црне вође" да одустану од протеста.

На састанку у Белој кући, у јуну 1963. године, Кенеди је рекао Мартину Лутеру Кингу да не жели "велику представу у престоници", јер ће то само компликовати напоре за доношење Закона о грађанским правима.

Суочавање САД са својим манама

Овај закон је коначно укинуо сегрегацију - расистички систем апартхејда, који је важио на већем делу америчког југа. Пошто су преговори пропали, Кенеди је наредио највећу мобилизацију безбедносног државног апарата од Другог светског рата. Разрађена су 72 сценарија уколико на маршу дође до насиља. Уочи марша, центар Вашингтона је запосела полиција, а свака државна институција била је обезбеђена.

Иначе, Мартин Лутер Кинг Млађи био је један од најистакнутијих лидера покрета за грађанска права, који се инспирисао ненасилним активизмом Махатме Гандија.

Био је заговорник "Црне револуције", која је била "много више од борбе за права црнаца". Заправо, Кинг је инсистирао на "радикалној реконструкцији самог (америчког) друштва", настојећи да "суочи Америку са свим њеним манама – расизмом, сиромаштвом, милитаризмом и материјализмом."

Био је и жестоки противник рата у Вијетнаму, оптужујући владу САД да "производи највише насиља у свету" и да жели да "окупира Вијетнам као своју колонију."

Убијен је у Мемфису, 4. априла 1968, што је изазвало расне нереде у читавим САД и оптужбе да иза убиства стоји ФБИ.