"Фајненшел тајмс": Празне речи, Запад није успео да одговори на кинески Појас и пут
Недавно завршени самит БРИКС-а у Јужној Африци, поставио је питање: шта Запад има да понуди новом, мултиполарном свету? А нигде то питање није хитније него у Африци, пише "Фајненшел тајмс".
Пуч у Нигеру показује свеобухватан пораз западне стратегије широм Сахела. Дебакл западне војне интервенције, посебно француске, је срамотан. Али талас државних удара такође представља неуспех напора Европе да повеже економски развој и безбедност у програму познатом као Сахелска алијанса.
Ова мултинационална група коју су заједнички промовисале Француска и Немачка координисала је пројекте помоћи и развоја широм региона. Покренута у јулу 2017. године, од 2023. има више од 1.100 пројеката са кумулативним финансирањем од 22,97 милијарди евра. За Нигер, обавезе према пројекту у оквиру Сахелске алијансе износе преко 5,8 милијарди евра.
А ово је само део финансијске помоћи коју је Нигер добијао у годинама пре пуча. Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), укупна званична развојна помоћ Нигеру у 2021. износила је 1,78 милијарди долара.
Ови бројеви звуче импресивно док се не размотре у односу на обим развојних потреба Сахела. Западни Сахел је дом за 100 милиона неких од најсиромашнијих људи на планети. Становништво Нигера од 25 милиона има трећи најнижи индекс људског развоја на свету и највећу стопу наталитета. У овој земљи, која је дуго слављена као западни бастион у региону, скоро две трећине становништва не зна да чита.
Нигеру су очајнички потребна улагања у образовање, наводњавање и основне здравствене услуге. Да би се испунили ови приоритети, страна помоћ по глави становника у 2021. износила је само 71 долар по сваком становнику Нигера, или 1,37 долара недељно. Од овог мизерног укупног износа, отприлике седам центи потрошено је на образовање, 15 центи на здравство и 30 центи на производњу и инфраструктуру. Двадесет шест центи је било посвећено основама одржавања живота, пише "Фајненшел тајмс".
Наравно, новац није све. Развој захтева изводљива инжењерска решења и институције. Без сигурности нема напретка. У Сахелу је све ово тешко. Али ниједан од тих напора не може успети без финансирања. А, у односу на потребе Нигера и његових суседа, западна помоћ је толико мања да се поставља питање да ли је напор да се комбинује развој и безбедност икада био озбиљан.
Према најновијој процени ОЕЦД-а, јаз између потрошње неопходне за постизање циљева одрживог развоја УН до 2030. и доступних финансијских средстава износио је 272 милијарде долара годишње за Африку у целини.
Недавна процена потрошње која је потребна да би се испунили циљеви одрживог развоја за све економије са ниским приходима и тржишне економије у настајању, износи 1,3 билиона долара годишње до 2025. године. То су велики бројеви. Али у односу на глобални БДП од око 100 билиона долара, они су оствариви. Питање је како мобилисати средства.
Кина је током више од једне деценије дала два билиона долара банкарских зајмова, трговинских кредита групи земаља у развоју. Кинески инвеститори имају више од пет милијарди долара у Нигеру у пројектима вађења нафте и уранијума. Али нето одлив из Пекинга је сада у великој мери окончан. Програм ЕУ "Гејтвеј" (Пролаз), замишљен као одговор на кинеску иницијативу "Појас и пут", иновација је за Брисел. Циљ му је да прикупи 150 милијарди евра. Ово је далеко више него што је ЕУ чинила раније и, ако би се тамо концентрисала, доста би задовољила потребе региона Сахела. Али, у овом тренутку, премало је и прекасно, наводи уредник "Фајненшел тајмс".
Прошлонедељне вести из Вашингтона су да ће Бајденова администрација стати иза реформе Светске банке и ММФ-а на састанку Г20 чији је домаћин Индија у септембру представљене су као алтернатива Иницијативи "Појас и пут".
Али величина је битна и највише што Вашингтон може да понуди за кредитирање земаља у развоју је 50 милијарди долара. Чак и под претпоставком да амерички "савезници и партнери" следе њихов пример, САД не би могле да обећају више од 200 милијарди долара – само делић онога што је потребно.
Светска банка је 2015. сковала слоган "Милијарде до билиона" као "скраћеницу" за "разумевање" да би постизање амбициозних Циљева одрживог развоја УН захтевало "глобалну промену начина размишљања, приступа и одговорности".
Осам година касније, ЕУ и САД нису ни близу испуњења те амбиције. Није ни чудо што је у многим најсиромашнијим деловима света њихов кредибилитет на ниским гранама, закључује "Фајненшел тајмс".