Румунија: Подршка Украјини и Молдавији наш нови приоритет
Подршка Молдавији и Украјини додата је на листу спољнополитичких приоритета Румуније, изјавио је председник ове државе Клаус Јоханис.
У марту прошле године, молдавска председница Маја Санду потписала је пријаву за пријем у Европску унију, уз напомену да се процес европских интеграција мора убрзати. Шефови држава и влада Европске уније на самиту у Бриселу 23. јуна прошле године одобрили су Украјини и Молдавији давање статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Европска комисија је тада поставила девет услова које Молдавија треба да испуни да би се придружила Унији.
"Један од приоритета спољне политике Букурешта биће подршка Украјини и Молдавији, које су изабрале европски пут. Приоритет за обе земље у овом тренутку је добијање политичке одлуке за почетак преговора за приступање Европској унији. Истовремено, дужност Румуније је да настави да буде истински гарант безбедности и просперитета у региону, тако да Црно море постане регион где мир и просперитет више не могу бити изложени било каквим претњама", рекао је Јоханис на годишњем састанак са румунским амбасадорима, преносе "РИА Новости".
Румунски лидер напомиње да је Букурешт спреман да Молдавији и Украјини додели статус придружене државе у Иницијативи Три мора.
"Планирано је проширење иницијативе. Грчка је позвана да постане нови учесник, а Молдавија и Украјина добиће статус придружених држава које учествују у иницијативи", објашњава Јоханис.
Он истиче да ће се на предстојећем самиту иницијативе, који ће бити одржан 6. септембра, разговарати о питањима регионалне безбедности и јачања веза између ЕУ и Украјине.
"У геополитичком контексту, војне ситуације у Украјини, иницијатива је постала актуелна и верујем да би требало да постане још важнија платформа за јачање регионалне и европске одрживостИ", додаје румунски председник.
Иницијатива Три мора је међународна економска и политичка иницијатива која окупља 12 земаља Европске Уније које се налазе у близини Балтичког, Црног и Јадранског мора. Ову групу чине: Аустрија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Естонија, Литванија, Летонија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија и Мађарска.
Њен циљ је јачање сарадње, пре свега за развој инфраструктура у енергетском, транспортном и дигиталном сектору, што ће, кажу, позитивно утицати на раст економије, кохезије и безбедности ЕУ.