Свет
Како је пропала кампања САД "сакаћења" Русије преко Украјине
Москва је превазишла економске санкције Запада и изградила већу и ефикаснију војску
Намера САД да изолују Русију и покушај да се ослаби њена економија и војска коришћењем Украјине - који чак и неки западни лидери признају као "прокси рат" – постигла је супротан ефекат, пише за "РТ интернешенел" амерички новинар Тони Кокс који је радио за "Блумберг" и више водећих дневних листова.
Вашингтон и друге чланице НАТО-а су више пута проглашавале да је руски председник Владимир Путин већ претрпео стратешки пораз у Украјини и да "нема могућности" да победи у сукобу. "Путин је већ изгубио рат", изјавио је прошлог месеца амерички председник Џозеф Бајден након што је присуствовао самиту НАТО-а у Литванији.
Званичници Пентагона, који су отворено признали да је њихов циљ да ослабе руску војску, говорили су последњих недеља о тешким губицима за московске снаге и "стабилном напретку" украјинске контраофанзиве. Начелник Здруженог генералштаба америчке војске Марк Мили отишао је тако далеко раније ове године да је рекао: "Русија је изгубила. Изгубили су стратешки, оперативно и тактички".
Руски лидери виде много другачију слику на терену. На пример, Путин је тврдио да су руске снаге постигле однос десет према један у кључној бици прошлог месеца. Украјина је изгубила 43.000 војника, као и десетине тенкова, пешадијских возила и артиљеријских оруђа које је испоручио Запад од почетка контраофанзиве Кијева почетком јуна, према процени руског Министарства одбране од 4. августа. "Очигледно је да оружје које испоручује Запад не доноси успех на бојном пољу и само продужава војни сукоб", рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу.
Оцена војног утицаја
Док се оцене ситуације на бојном пољу увелико разликују, НАТО је очигледно до сада доживео неуспех у свом настојању да ослаби руску војску, пише Кокс.
Руске снаге су данас несумњиво јаче, боље наоружане и веће него када је сукоб почео у фебруару 2022. Оне су такође стекле 18 месеци искуства у борби против трупа које је обучио НАТО и против наоружања које је испоручио НАТО. У ствари, руске трупе су постале толико страшне у том погледу да су чак и западни медији цитирали одбране аналитичаре о све ефикаснијој тактици коју користе московске снаге прекаљене у борби.
Ти стручњаци су похвалили способности руске војске у обарању украјинских дронова, постављању одбрамбених линија и уништавању тенкова и артиљеријских јединица.
"Руси су ишли у школу за Украјинце и брзо су учили", прокоментарисао је амерички војни обавештајац Челс Микта. "Руска армија 2023. је другачија звер од руске армије 2022, из раних фаза рата".
Још једна мера повећане ефикасности руских снага је чињеница да је Кијев наводно напустио тактику борбе коју су проповедали западни војни стручњаци. Као одговор на тешке губитке девет бригада које је обучавао НАТО, "украјински војни команданти су променили тактику, фокусирајући се на исцрпљивање руских снага артиљеријом и ракетама дугог домета уместо да се упадају у минска поља под ватром", пренео је почетком августа "Њујорк тајмс" позивајући се на америчке званичнике.
Обезбеђивање довољно артиљеријских граната за одржавање те стратегије могло би бити изазовно, наводи Кокс.
Бајден и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг раније су признали да кијевске снаге троше муницију брже него што њихови западни добављачи могу да је обезбеде. Бајден је покушао да оправда своју контроверзну одлуку прошлог месеца да испоручи касетне бомбе Украјини рекавши да је муниција – коју је забранило више од 100 земаља, али не и САД или Русија – потребна да би се надокнадио недостатак артиљеријских граната.
У међувремену, руска одбрамбена индустрија је повећала производњу, омогућавајући својој војсци да надмаши државу коју подржавају десетине западних земаља.
Русија такође има више војника него када је сукоб почео. Више од 231.000 Руса пријавило се у војску ове године, рекао је почетком августа заменик шефа Савета за националну безбедност Дмитриј Медведев. Москва је позвала 300.000 резервиста 2022. Након повећања броја руских борбених трупа за око 13 одсто на 1,15 милиона, Путин је у децембру одобрио план за проширење од додатних 30 одсто, на 1,5 милиона, у годинама које долазе.
Упркос жртвама у Украјини, руске копнене снаге су очигледно веће него када је сукоб почео, признао је генерал америчке војске Кристофер Каволи. Каволи, који је на челу европске команде САД, рекао је америчким законодавцима у априлу да су губици руске морнарице и ваздухопловства минимални. Он се такође пожалио да су руске снаге у другим деловима света постале активније, чак и када је све више јединица премештено у Украјину.
"Руси су активнији него раније, а њихове патроле у Атлантику су на високом нивоу, већину времена на вишем нивоу него што смо видели годинама. И то упркос свим напорима које предузимају унутар Украјине", рекао је он.
Оцена економског утицаја
Баш као што је наводни "прокси рат" војно ојачао Русију, кампања коју предводе САД за разбијање руске економије је очигледно промашила циљ. У ствари, на неки начин им се обила о главу, пише Кокс.
Вашингтон и њихови савезници увели су Москви економске санкције без преседана, а Бајден је обећао да ће Русији наметнути "брзе и озбиљне" трошкове. Међутим, руски БДП се прошле године смањио за само 2,1 одсто, много мање од предвиђања Светске банке о паду од 11,2 одсто. Економија је на путу да ове године порасте за више од два одсто, док је 20-члана еврозона пала у рецесију усред историјски високе инфлације и пада животног стандарда.
"Изашли смо из кризе и наши изгледи за брзи развој су добри према данашњим стандардима", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков. "Ово је јединствена ситуација. Учићете о томе како је то било могуће и где је наша земља, наш народ, нашао такву снагу", додао је.
Москва је имала користи од повећања прихода од енергената – влада је пријавила повећање прихода од извоза нафте и природног гаса од 28 одсто прошле године – и била је приморана да постане економски диверзификованија.
И баш као што је украјинска криза подстакла западне земље да смање или елиминишу своје ослањање на руску енергију, она је ефективно смањила рањивост Русије на извозна тржишта која су геополитички повезана са непријатељима Москве.
Русија је повећала извоз у друге земље како би попунила празнину створену западним санкцијама, изграђујући ближе трговинске везе са пријатељским партнерима, укључујући две најмногољудније земље света, Индију и Кину. Извоз у Уједињене Арапске Емирате такође је порастао, према извештају "Блумберга" раније овог месеца. УАЕ су у преговорима са Москвом о споразуму о слободној трговини са Евроазијском економском унијом коју предводи Русија.
У међувремену, земље које су прекинуле увоз из Русије плаћају економску цену.
На пример, САД су дуго притискале Немачку да престане да се ослања на руски гас, што је транзиција која је постигнута тек након што је почела украјинска криза и гасоводи "Северног тока" уништени у саботажи.
Као резултат тога, извоз скупљег америчког течног природног гаса порастао је за 119 одсто прошле године, према подацима америчке Управе за енергетске информације. Европљани су на крају плаћали веће цене горива, а Међународна агенција за енергетику је прошлог месеца упозорила да се ЕУ суочава са потенцијалном несташицом гаса ако на континенту ове године буде хладна зима.
Након што је сукоб у Украјини почео почетком прошле године, западне корпорације су се повукле из Русије како би помогле да се земља "казни". Руски одговор на те одласке учинио је земљу економски самодовољном, а потрошачи нису трпели онолико колико су се западни савезници Кијева надали.
На пример, највећи руски произвођач аутомобила, "АвтоВАЗ", који је преузео бившу фабрику "Нисана" у Санкт Петербургу, забележио је повећање производње од 59 одсто у односу на годину дана раније у првих седам месеци 2023. године. Продаја бренда "Лада" удвостручила се на скоро 173.000 возила у истом периоду. Укупна руска производња је у порасту за 12 процената ове године.
Посетиоци руских тржних центара примећују само суптилне ефекте западног егзодуса. Неки познати међународни брендови, као што је "Зара", су отишли, а други имају руске власнике и нова имена. Декорације и роба продавница су углавном непромењени.
Оцена геополитичког утицаја
Напори Запада да казни и ослаби Русију такође су уздрмали геополитички пејзаж, пошто је криза зближила Москву са Кином, Индијом и другим кључним стратешким партнерима. Русија је крајем јула била домаћин форума за изградњу дубљих односа са афричким државама, од којих је 48 послало делегације на догађај, одбацујући притисак са Запада.
Десетине земаља, укључујући нафтом богату Венецуелу и Алжир, поднеле су захтев за придруживање БРИКС-у, економском блоку који чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка. Пет садашњих чланица блока већ чине око 40 одсто светске популације и 25 одсто светске економије. Шест нових чланица примљено је на недавно завршеном самиту у Јоханесбургу.
Критичари Бајденове политике тврде да он чини САД мање безбедним зближавањем Русије, Кине и других противника. Бивши председник Доналд Трамп каже да је "прокси рат" гурнуо Вашингтон ближе Трећем светском рату него икада раније. Анкета института "Пју" спроведена прошле године показала је да 62 одсто Американаца партнерство Кине и Русије види као "веома озбиљан проблем".
Професор политичких наука Универзитета у Чикагу Џон Миршајмер тврди да америчка политика ствара већу "међузависност" Русије и Кине.
"Сједињене Државе би требало да негују добре односе са Русима и да се окрену пуном снагом ка источној Азији јер је Кина равноправни конкурент", рекао је он у априлу. "Да ли САД до раде? Не, оне заправо гурају Русе у наручје Кинеза".
