Свет

Напад на немачку радио-станицу у Глајвицу: Како је инсцениран почетак Другог светског рата

У инсценираном нападу као прва жртва рата страдао је мештанин из оближњег села, који је најпре добио инјекцију морфијума, а затим је ликвидиран у дворишту
Напад на немачку радио-станицу у Глајвицу: Како је инсцениран почетак Другог светског ратаwww.globallookpress.com © dpa

Инцидент у Глајвицу представљао је лажни напад на немачку радио-станицу који је извела група СС официра обучена у пољске униформе. Напад је изведен под командом Алфреда Хелмута Наујокса 31. августа 1939. године, а већ следећег дана започео је Други светски рат.

Операцију је испланирао Рајнхард Хајдрих, према упутству и наређењу Адолфа Хитлера лично.

На састанку са командантима копнене војске, морнарице и ваздухопловства, који је одржан 22. августа 1939, Хитлер је рекао: "Пољска мора бити уништена".

Током састанка, саопштио је окупљенима да ће им дати повод за напад: "Даћу повод за почетак рата. Није битно да ли је веродостојан или није. Победника после не питају да ли је говорио истину. Када се започиње и води рат, није битно право, него победа."

Прва жртва Другог светског рата

Операција је била испланирана нешто раније. Десетог августа, Алфред Наујокс позван је у Хајдрихову канцеларију, где је добио наређење да са неколико припадника Зихерхајтсдинста припреми напад.

"Отићи ћете са још петоро или шесторо припадника службе у Глајвиц и у време које ће вам бити саопштено, извешћете напад на радио-станицу. Треба изазвати утисак да су тај напад извели Пољаци. Нашој пропаганди је, због иностране штампе, потребан доказ да је Пољска више пута повредила границу", речено им је.

Наујоксу је саопштено да ће им, по доласку у Глајвиц, бити стављен на располагање један Немац који говори пољски и да ће он одржати кратак говор са радио-станице.

Хајдрих је издао наређење за напад телефоном, 31. августа, у поподневним часовима.

Редовни програм радио-станице је прекинут, а Немац је изговорио свој говор, који је трајао три до четири минута. Почео је следећим речима: "Пажња! Овде Глајвиц! Одашиљач је у пољским рукама. Дошао је час слободе!". Остатак се састојао од парола против нациста и нешто псовки, а завршио је позивом на ослобођење.

Оружани "напад" подразумевао је и жртве: полиција је 30. августа у оближњем селу ухапсила 43-годишњег Францишека Франца Хониока, пољског порекла, продавца пољопривредних машина, познатог по својим пропољским ставовима. Несрећни Франц је потом пребачен у Глајвиц.

Док су оперативци преузимали радио-станицу, један припадник Зихерхајтсдинста је Хониоку убризгао инјекцију морфијума. Он је у бесвесном стању пребачен у двориште радио-станице, где је ликвидиран. Хониок је био прва жртва Другог светског рата.

Следећег дана Немачка је напала Пољску, користећи напад на радио-станицу као изговор. Тако је започела права светска катаклизма, највећа у историји, у којој је страдало преко 60 милиона људи.

Британија је у ратном стању са Немачком

Првог септембра 1939, већ у 4.45 часова, са немачког брода "Шлезвиг-Холштајн" отворена је жестока ватра на пољско полуострво Вестерплате. Немачке трупе су прешле пољску границу, а Луфтвафе је започео немилосрдно бомбардовање градова у Пољској. Б

ританска влада је реаговала муњевито: премијер Ричард Чемберлен је у 11.15 часова изјавио да се Британија налази у ратном стању са Немачком.

Препад у Глајвицу није изазвао нарочиту пажњу светске јавности. Инострани медији су извештаје Немачке новинске агенције дочекали са скепсом.

Код нас је "Време" пренело саопштење немачке агенције од 1. септембра тек на четвртој страни, а "Правда" је читаоце о инциденту укратко обавестила следећег дана.

У извештају се наводи да су "нападачи били наоружани челичним палицама", а да је полиција употребила ватрено оружје, ликвидирајући неколико "пољских устаника".

Прекрајање историје

У пољском Вјелуњу, 1. септембра 2019. свечано је обележено 80 година од почетка Другог светског рата. Церемонији су присуствовали представници победника и побеђених.

На њој није било места за делегацију Србије, чији се Народноослободилачки покрет, једини у окупираној Европи, четири године борио против немачких окупатора. Није било места ни за представнике Руске Федерације, иако је Русија поднела највеће жртве у Другом светском рату и ослободила Пољску 1945. године од нацизма.

image