Животи Американаца заувек промењени муницијом коју Бела кућа великодушно шаље Украјини

У лето 2003. године, недуго након што су америчке снаге заузеле Багдад, група маринаца је чистила неексплодирана убојита средства у централном Ираку када је детонирала једна од малих граната на тлу. Био је то отпад од касетне муниције заостао од америчког напада, иста врста оружја које САД сада шаљу Украјини.

Техничар маринаца у експлозији је изгубио леву руку, део десне руке, лево око и већи део десне ноге. Метални фрагменти су завршили и у торзу и врату 21-годишњег разводника Тревиса Брадак-Нала. Инжењер је умро неколико минута касније.

Маринци су били стручњаци у свом занату, обучени за овакве мисије, а ипак се догодила несрећа. Јефтино направљене гранате које су чистили биле су опасније од многих других врста оружја са којима су се могли сусрести на бојном пољу – лако сакривене крхотинама, земљом или песком, и направљене од једноставних упаљача који би могли да изазову детонацију ако се гурну.

Њихов задатак тог дана додатно је отежавао неред који су морали да очисте. Фотографија направљена на лицу места ради истраге показује стару дрвену гајбу за муницију са 75 сличних неексплодираних америчких граната које су маринци већ обезбедили.

Масовно произвођена пред крај Хладног рата, касетна муниција овог типа распршује десетине или чак стотине сићушних граната одједном. Ове гранате су дизајниране да униште непријатељске тенкове и војнике дубоко иза непријатељских линија на терену на које савезничка нога не би ни требало да стане.

Студије америчке владе откриле су да гранате имају стопу неуспеха од 14 процената или више, што значи да за сваку касетну гранату од 155 милиметара која је дата Украјини и испаљена, 10 од 72 гранате које распрши вероватно ће пасти на земљу као опасни пројектили.

Више од 100 земаља забранило је њихову употребу због штете коју наносе, посебно деци, али Сједињене Државе, Русија и Украјина нису.

У јулу је Бајденова администрација одлучила да достави артиљеријске гранате ове врсте Украјини након што су званичници у Кијеву уверили Белу кућу да ће их њихове снаге користити одговорно. Украјина је такође обећала да ће снимити где су користили гранате за касније напоре деминирања.

Одлука је била фрустрирајућа и болна за неке америчке цивиле који су се суочили са последицама њихове употребе у борби.

Шта је касетна муниција и зашто представља толику опасност по цивиле?

Лин Брадак се возила близу Портланда, почетком јула, када је чула вести на радију, скоро тачно 20 година након што је њен син страдао од истог оружја.

"Нисам могла да верујем. То је апсолутно сулудо", рекла је "Њујорк тајмсу" Брадакова, која годинама заговара глобалну забрану касетног оружја након смрти свог сина.

Одлука Беле куће поново је отворила старе ране и за неке америчке ветеране.

Крајем фебруара 1991. године, пред крај Персијског рата, Марк П. Хертлинг, мајор у то време, разговарао је са војницима у близини свог борбеног возила "бредли".

"Падала је киша, било је мрачно као у паклу – без месеца и било је ветровито", присећа се он. "Чуо сам пет удараца у ваздуху и помислио: 'Шта је то дођавола било?'"

Био је то звук пријатељске ватре – артиљеријске гранате које су избацивале товар од 88 граната изнад њихових глава.

"У року од неколико секунди било је као да сте у машини за кокице" присећа се он.

Хертлинг је био један од 31 војника које су раниле гранате, неколико возила је оштећено, али ниједно није уништено.

Војници су кренули даље, али ту није био крај њиховог сусрета са смртоносним остацима неексплодиране америчке касетне муниције.

"После тога смо дизали у ваздух скровишта оружја и тих ср**а је било свуда", испричао је Хертлинг.

До краја своје каријере Хертлинг, који је пензионисан као генерал-потпуковник, носио је медаљу Пурпурног срца коју је добио за ране у нападу из америчког касетног оружја.

Дванаест година касније, у почетној фази другог рата у Ираку, Сету Фолсому је речено да склони своју лакооклопну извиђачку јединицу са ауто-пута неколико сати након што је напустила привремени камп у близини града Диванија.

Капетан маринаца Фолсом наредио је једном одреду да брзо прегледа подручје у потрази за потенцијалним претњама пре него што остали маринци напусте своја возила. Убрзо потом маринац Хесус Суарез дел Солар је страдао у експлозији.

"У почетку смо мислили да је можда у питању минобацач или ручна бомба, али када смо погледали његову опрему и ране које је задобио, схватили смо да је ударио у нешто ногом", рекао је Фолсом. "Преполовило му је стопало; цео доњи део тела му је био у ранама."

"Задобио је прилично озбиљну рану на унутрашњој страни једне ноге, која му је пресекла артерију", рекао је он.

Фолсом је убрзо схватио да је окружен касетним гранатама које су недавно коришћене против ирачких војника. "Када сте знали шта да тражите, видели сте их свуда", рекао је.

Према процедури, сви у батаљону су морали да буду упозорени преко радија о било каквој употреби касетне муниције у том подручју како би се обележиле карте. Тај позив се никада није десио.

Каплар Суарез дел Солар искрварио је на смрт током евакуације.

Фолсом, који је пензионисан са чином пуковника у јануару, никада није заборавио тај инцидент за који криви себе и прати јавне расправе о слању оружја у Украјину.

"Моја осећања о овом питању су веома амбивалентна", рекао је он. "Људи заиста морају да разумеју људски елемент те одлуке која је донета."

Ветерани Фолсом и Хертлинг сматрају да би, у журби да се Украјина опскрби артиљеријском муницијом, ризици у вези с касетним оружјем могли бити заташкани.

"У Украјини се већ налазе милиони неексплодиране муниције; постоје хиљаде мина које су поставили Руси", Каже Хертлинг. "Сада чујемо од људи: Ох, шта дођавола – још пар стотина хиљада америчких граната, то није велика ствар".

"Да, није велика ствар – све док га неко дете не подигне и каже: 'Хеј погледај ово'", додаје.

"Само се надам да разумеју шта траже", рекао је Фолсом о захтевима Украјине за касетном муницијом.