Како је Немачка постала стециште десничара

Подршка десничарској Алтернативи за Немачку (АфД) скочила је на рекордних 21 одсто, гурнувши странку далеко испред Социјалдемократа левог центра и са свега четири одсто заостатка иза Демохришћана (ЦДУ), странке десног центра, пише "Волстрит џорнал".

Пораст популарности показује да нацистичка прошлост Немачке више не одвраћа гласаче да прихвате "крајње десничарски популизам", пише амерички лист.

Такође је занимљиво, додаје лист, да је АфД за разлику од других сличних странака у Европи које су постале умереније да би прошириле своје бирачко тело, постао радикалнији, изазивајући страх међу безбедносним структурама које их доживљавају као потенцијално непријатељске према демократском поретку земље.

Упркос успесима на локалним изборима - нарочито на истоку земље - мало је вероватно да би АфД, основан 2013. године, могао да дође на власт на националном нивоу, јер изборни систем фаворизује владајуће коалиције, а све друге странке су се обавезале да му се никада неће придружити у влади. Ипак, странка би могла да добије довољно гласова да отежа управљање Немачком.

Партија има нешто више од 10 одсто места у немачком савезном парламенту. Ако би добила знатно више на следећим националним изборима 2025. године, то би отежало другим немачким странкама да формирају владајућу већину у све фрагментиранијем политичком пејзажу.

Актуелна немачка влада, прва тространачка коалиција у послератној историји земље, већ се бори да влада због ограниченог политичког преклапања између три странке, а њен рејтинг је пало откако је преузела власт.

Успон АфД-а већ утиче на шири политички дискурс. Иако наглашава да неће сарађивати са АфД-ом на националном нивоу, ЦДУ је последњих месеци постао гласнији против илегалне имиграције. Званичници владајућих партија су приватно рекли да је један од мотива за одлуку владе да повећа неке социјалне бенефиције осмишљен да се супротстави привлачности АфД-а.

Присталице кажу да странка успева, јер нуди решења за проблеме – имиграцију, инфлацију, сукоб у Украјини – за које каже да мејнстрим и центристичке странке или не успевају, или одбијају да се позабаве након деценија проведених на власти.

Успон АфД одражава раст партија крајње деснице широм Европе. Али док су се неке друге европске странке крајње деснице приближиле центру, најотвореније крило АфД-а изашло је као победник из низа сукоба између умерених и радикалних.

Ово је навело критичаре да расправљају о томе да ли је странка сада непријатељски расположена према демократским институцијама садржаним у немачком уставу.

Овакви ставови би могли да омогуће властима да траже забрану странке, што је изузетно ретка појава. Прошле године, бивши посланик АфД-а био је међу 25 људи ухапшених због наводне завере за рушење владе, делимично мотивисане завером "Кјуанон", према тужиоцима.

"Ово је непријатно блиско стварима које смо радили у овој земљи у прошлости", каже Кај Арцхајмер, политиколог са Универзитета у Мајнцу. "Могло би се рећи да је ово тренутак истине, јер сада имамо странку у националном парламенту која је отворена за рад са онима који желе да укину демократију".

Званичници АфД-а кажу да су њихови противници недемократски јер покушавају да их укину. "АфД је сада толико раширен у друштву да начин на који је представљен у штампи није тачан", рекао је Себастијан Випел, бивши комесар полиције и лидер АфД у Герлицу који се кандидовао за градоначелника 2019.

"АфД говори ствари које други људи неће", каже један од присталица Вилфрид Волф, 73-годишњак који је био полицајац. Жали се да његова пензија не прати инфлацију и да више не може да приушти одмор или многе намирнице које је куповао.

Лидери АфД-а позвали су на укидање санкција Русији, тврдећи да оне не функционишу и да су штетне по немачку економију. Многи симпатизери АфД-а, посебно на бившем комунистичком истоку Немачке, виде Владимира Путина као браниоца традиционалних друштвених вредности и бедем против перципиране експанзије ислама.

Мартина Јост, чланица АфД-а у државном законодавству Саксоније каже да је Немачкој, остарелој земљи са премало младих радника, потребан одређени ниво имиграције, али сматра да превише избеглица оптерећује систем и доноси социјалне проблеме.

"Не желимо да имамо исту ситуацију као Француска, са њеном огромном северноафричком заједницом", рекла је она, додајући да су многи гласачи АфД-а обични људи који верују да етаблиране странке не успевају да одговоре на њихове фрустрације. "Ми нисмо чудовишта", рекла је.