Бајденова администрација и званично одобрила осиромашени уранијум за Украјину
Администрација председника САД Џозефа Бајдена одобрила је слање контроверзне муниције са осиромашеним уранијумом у Украјину, као део новог пакета војне помоћи вредног 175 милиона долара, саопштено је из Пентагона.
Муниција са осиромашеним уранијумом намењена је америчким тенковима "абрамс", односно њиховим топовима калибра 120 мм.
Нови пакет војне помоћи такође укључује друге врсте муниције, противтенковске ракетне системе, навигациону и комуникациону опрему.
Заменик портпарола генералног секретара УН Фархан Хак изразио је забринутост због употребе осиромашеног уранијума "било где у свету", одговарајући на захтев РИА Новости да прокоментарише одлуку САД.
"Наша забринутост због употребе осиромашеног уранијума било где у свету је непрекидна и траје и данас", рекао је Хак.
Након објаве Пентагона, портпарол Беле куће Џон Кирби устврдио је да муниција са осиромашеним уранијумом "не представља радиоактивну претњу" по земљу, те да не постоји "ништа" у вези са овим потезом "што би могло изазвати контроверзу", те да овакву муницију поседује и Русија.
Он је оценио да ће ова муниција омогућити кијевским снагама да буду "ефикасније на бојном пољу."
Председник Русије Владимир Путин је у јуну напоменуо да Русија не користи гранате са осиромашеним уранијумом иако их поседује, али да задржава право да промени став уколико украјинска војска употреби овакву муницију.
Амерички званичници су се на крају одлучили за слање овог оружја јер је сматрају најефикаснијом муницијом за америчке тенкове "абрамс", изјавио је неименовани званичник Министарства одбране САД за "Политико".
Прва транша од 10 "абрамса" стићи ће у Украјину средином септембра, након што је група украјинских војника прошлог месеца завршила програм обуке за њихово коришћење, претходно је пренео овај медиј.
Одлука о слању оружја са осиромашеним уранијумом долази након што је Бајденова администрација Украјини послала такође контроверзну касетну муницију, а која је забрањена у више од 100 земаља због опасности коју представља по цивиле.
САД и НАТО су користиле муницију са осиромашеним уранијумом у Заливском рату, у рату у Босни и Херцеговини, током бомбардовања СР Југославије 1999. године, инвазије на Ирак и бомбардовања ИСИС у Сирији.
Британски и амерички званичници су дуго негирали да ова муниција носи дугорочне опасности по здравље житеља региона у којем се користи, као и наводе да је ово оружје повезано са наглим порастом оболелих од рака и деце рођених са дефектима у Ираку од 2004. године надаље.
Приликом најаве Лондона да ће слати муницију са осиромашеним уранијумом у Украјину, међутим, стручњак из Опсерваторије за конфликте и животну средину Даг Вир истакао је да уранијумска муниција ствара "хемијски токсичне и радиоактивне честице ОУ" када погађа тешке мете, додајући да прашина представља ризик за људе уколико се удахне.
Друга недавна истраживања су такође показала да би оружје могло да произведе штетне исходе по здравље људи имајући у виду на "хемотоксична и радиотоксична" својства осиромашеног уранијума.