Украјинска дилема: Када одржати изборе?

У Кијеву се увелико дискутује о могућности за одржавање избора након што је амерички сенатор Линдзи Грејем крајем августа позвао Украјину да чак и у ратном стању организује "слободно и поштено гласање".

Зеленски је већ сугерисао да има амбиције да задржи фотељу, а што се избора тиче, спреман је - ако парламент одлучи да поништи ванредно стање током кога гласање не може бити одржано.

То, објашњава "Политико", отвара и питање демократског легитимитета, будући да већину телевизијских канала контролише влада, војници би морали да гласају на линији фронта, а милиони потенцијалних гласача су побегли у иностранство.

Зеленски зато тврди да би Запад морао да помогне Украјини да организује гласање за око 6,2 милиона  украјинских избеглица, које су напустиле земљу од почетка сукоба, али и да искешира 120 милиона евра како би се поставила бирачка места и посматрачи, нарочито у  борбеним зонама.

Политички аналитичари, па чак и опозициони посланици, сагласни су, међутим, да Украјина не може гарантовати слободан, фер и безбедан изборни процес док је под руским нападима- ТВ канали су цензурисани, а 20 одсто територије не би могло да гласа пошто су под управом Русије.

Шефица одбора Грађанске мреже "Опора" која у Украјини надзире регуларност избора, Олга Аивазовска, упозорила је да су превремени избори опасност.

"На изборима је реч о слободи говора, слободном кретању, нецензури, комуникацији са бирачима, активностима политичких партија... А све то не може бити да се гарантује у врућој фази рата", тврди она за "Политико".

А без поштеног политичког надметања које би, како каже, било немогуће под ограничењима које је влада наметнула у време рата - могло би да дође до делегитимизације власти.  

"Такви избори били би далеко од чина демократије. Земља би могла да добије власт коју бирају само грађани дела Украјине који није окупирала Русија. А то ће помоћи Кремљу да појача нову геополитичку реалност контроле над другим делом Украјине", додала је Ајвазовска.  

Зеленски каже да разуме логику украјинских партнера који позивају Кијев да одржи гласање током рата.  

"Ако штитите демократију, онда и током рата треба размишљати о овој заштити. Избори су један од начина да се то уради. Али нису избори током рата узалудно забрањени законом. Веома их је тешко спровести", каже Зеленски и додаје да му још нико није показао како да организује изборе за војна лица на линијама фронта и за избеглице у иностранству.

Док истиче је помоћ у организовању гласања у иностранству могућа, Дмитриј Разумков, украјински посланик који је 2019. био менаџер политичке кампање Зеленског, али је сада у опозицији, каже да би волео да види како ће страни посматрачи постављати своје мисије на линији фронта које се стално бомбардују.

"Ни посланици, ни Централна изборна комисија не могу да кажу колико ће времена бити потребно за израду новог бирачког списка. Где су наши бирачи и како организовати овај процес? У нашој земљи је огромна територија или под окупацијом, или је тамо уништена инфраструктура, нема људи, нема могућности да се организује изборни процес на терену", рекао је Разумков.

И као да то није довољно, како он додаје, свака предизборна кампања значи критику актуелне власти што би довело до подела у тренутку када нација мора да остане што јединственија.

"Земља у рату не уклапа се баш најбоље у одржавање избора. Али у исто време, добро је што имају ту дебату. То такође показује каква су држава. Они цене саму демократију. Тако да то, наравно, препуштам њима. И видећемо какав ће бити исход", каже холандска министарка одбране Кајса Олонгрен.

Украјински политички аналитичар Владимир Фесенко ипак поручује да ће избори пре или касније морати да се одрже.

"Ако рат потраје још неколико година, неминовно ће се водити дебата о изборима. То ће зависити од размера борби", додао је аналитичар.

Парламент би онда морао да укине забрану избора током рата, да гласа о изменама буџета да би се пронашао новац за изборе и да промени изборни закон.

"Потребне су нам процедуре које ће омогућити људима који су променили место становања да гласају јер су милиони њих напустили своје домове. Треба им дати прилику да гласају. Предвиђам да бисмо могли имати изборе 2024. Али стварност ће зависити од размера непријатељстава. Нова ескалација значила би да неће бити гласања", додао је Фесенко.