Некима ће засузити очи: Колико Запад кошта дивиденда мира

Сукоб у Украјини, успон Кине, нестабилност у Африци и нуклеарно наоружавање Ирана нагнали су Запад да повећа потрошњу на одбрану али и изазвали страхове да бирачи неће благонаклоно гледати на трошење десетина милијарди евра годишње на изградњу војних капацитета.

Потребан нам је "потпуно промењен начин размишљања", рекао је летос немачки министар одбране Борис Писторијус.

Од пада Берлинског зида, политичари су се толико навикли да не троше готово ништа на одбрану да се мир сада сматра, према речима шведског министра одбране Пола Јонсона, нечим толико слободним и доступним да је сличан ваздуху. "Када га имате, заиста вам не недостаје", рекао је.

Ова "дивиденда мира" је, такође, омогућила земљама да потроше милијарде долара на здравствену и образовну политику уместо на своје оружане снаге, пише "Фајненшел тајмс". Ситуација се сада променила.

Шведска, која је поднела захтев за чланство у НАТО-у, саопштила је почетком седмице да планира да повећа трошкове за одбрану за више од четвртине како би испунила циљ војне алијансе од два одсто бруто домаћег производа.

Међутим, убеђивање бирача у жртве потребне да би се такве обавезе оствариле представља сеизмичко преуређење буџета и изборних приоритета.

"Сви још живе у мирнодопском свету снова, али ти дани су прошли", рекао је један западни саветник за одбрану.

Писторијус верује да треба да постоји "искрен" разговор са бирачима о цени безбедности, а то ће бити тешко у "клими" у којој су озелењавање привреде и други друштвени приоритети повезани са старењем високо на дневном реду, а трошкови задуживања влада расту због виших каматних стопа.

У Јапану, питање како финансирати рекордно повећање издатака за одбрану поделило је земљу која се већ бори са растућим трошковима социјалног осигурања.

Влада је била принуђена да одустане од планова за повећање корпоративних, имовинских и пореза на дуван за годину дана до 2025. из страха да ће повећање пореза наштетити премијеру Фумију Кишиди ако распише ванредне изборе касније ове године.

У Данској је влада одлучила да финансира своје повећање јавне потрошње отказивањем државног празника - што је изазвало гнев бирача.

У САД, према анкетама, само један одсто испитаника наводи националну безбедност као своју главну бригу, док истраживања у Великој Британији показују да је она у просеку на 11. месту након економије, здравства, имиграције и становања.

Па ипак, финансијске импликације повећања буџета за одбрану биле су једна од тема самита НАТО-а у Литванији.

Док су се све чланице обавезале да ће потрошити два процента БДП-а на одбрану, тренутно то чини само 11 од 31 члана. Када и како ће остали постићи тај циљ за сада није јасно.

Немачки министар финансија Кристијан Линднер упозорио је овог месеца да ће испуњавање обавеза земље према НАТО-у захтевати "значајна средства" из основног буџета у наредним годинама.

Министри одбране су такође подржали позиве да војна алијанса има 300.000 војника у стању високе приправности, који би били распоређени у року од месец дана - скоро осам пута више од садашњег броја од 40.000.

"Нови модел НАТО снага поставља изазов са којим ће већина савезника имати проблем", рекао је генерал Ричард Баронс, бивши командант британских оружаних снага. "Очекујем да ће некима засузити очи".

Ипак, проблеми који се назиру показују да постоји јасна потреба да се више средстава посвети одбрани, посебно у Европи, наводи ФТ.

Немачка војска има залихе од свега 20.000 артиљеријских граната од 155 мм, што је довољно за мање од три дана борбе, навео је "Шпигл" позивајући се на поверљиве процене министарства финансија.

Европа такође не може да настави да се ослања на САД, чији је буџет за одбрану од 860 милијарди долара двоструко већи од свих осталих чланица НАТО заједно. Предвиђа се да ће САД имати буџетски дефицит од шест одсто БДП-а годишње у наредној деценији, а до 2053. године савезни дуг ће бити двоструко већи од БДП-а, процењује канцеларија за буџет Конгреса.

"Сједињене Америчке Државе... дају непропорционалан допринос европској одбрани", рекао је Бен Бери, виши научни сарадник Међународног института за стратешке студије у Лондону. "Али ако Европа не преузме већи терет одбране, то неће подстаћи амерички ентузијазам, посебно с обзиром на растући стратешки интерес Вашингтона за Индо-Пацифик".

Сукоб у Украјини је такође открио слабашне способности Запада да производи оружје.

"Ово је рат складишта", рекао је Јонсон. "Морате имати индустријску базу, не само за мирнодопско доба, већ ону која може да повећа производњу" у време сукоба.

Специјалисти за одбрану воле да истакну да улагање у одвраћање кошта много мање од суочавања са последицама сукоба.

"Економска безбедност зависи од мира", рекао је Бери. "Иако је скупо, војно одвраћање је облик економског осигурања".

Позивајући се на процене Светске банке према којима је цена обнове Украјине до сада износила више од 411 милијарди долара, он је додао: "Рачуни за економске поремећаје изазване ратом и даље су скупљи".