Патрис Лумумба: Велики симбол борбе народа Африке против колонијализма

Патрис Лумумба био је први премијер независне Демократске Републике Конго. После само четири месеца на власти, противуставно је смењен 14. септембра 1960. године, у државном удару под вођством пуковника Жозефа Мобутуа.

Лумумба није био само борац за слободу Конга, већ један од предводника антиколонијалне борбе за ослобођење читаве Африке. Слично Че Гевари у Јужној Америци, мучко убиство је Лумумбу тренутно претворило у "истински симбол борбе против колонијализма."

Иначе, Лумумбу и Чеа повезује и то што се Че током 1965. године заиста појавио у Конгу, где је, заједно са групом сабораца са Кубе, покушао да оствари револуцију.  

Последњих година се поново дешавају државни удари у Африци, али овог пута са супротним предзнаком: у низу афричких земаља војска данас предводи борбу против француског и америчког неоколонијализма, ослобађајући се вековне потчињености Западу.  

Како је недавно приметио немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг": "Можда данас догађаји у Малију, Нигеру, Буркини Фасо, Гвинеји и, недавно, Габону, изгледају мање драматично од повлачења САД из Авганистана, али овог пута реч је о региону који се налази на прагу Европе, на континенту где Русија и Кина успешно јачају свој утицај."

Антиколонијални покрети у Африци, али и широм света 60-их година прошлог века већином су насилно угушени. Сменила их је нова форма потчињавања, позната као неоколонијализам. На место "доброг старог европског колонијализма" ступио је нови - амерички колонијализам.

Идеологија панафриканизма

Лумумба се родио у Конгу под белгијском влашћу. Године 1958. основао је Конгоански национални покрет, који је настојао да оствари независност од Белгије.

Лумумба је инсистирао на превазилажењу традиционалних племенских и етничких подела, а његова идеологија панафриканизма убрзо је постала трн у оку бившим колонијалним господарима.

Убрзо након проглашења независности Конга, избила је побуна сецесиониста на челу са Моизом Чомбеом, у рудама богатој провинцији Катанги, где је проглашена независна држава.

Сталне побуне у Конгу произвеле су такозвану Конгоанску кризу и омогућиле белгијску војну интервенцију, коју је Лумумба безуспешно покушао да заустави, најпре захтевајући помоћ од Уједињених нација. Лумумба се потом обратио СССР-у, од којег је добио војне саветнике, што је изазвало отворени сукоб са начелником генералштаба Мобутуом.

Тело растворено у киселини

Лумумба је свргнут и убијен након што су бивши колонијални господари почели да шире оптужбе о "његовим сумњивим комунистичким симпатијама".

После војног удара, Лумумба је стављен у кућни притвор у Леополдвилу, а потом је изручен сецесионистима у Катанги, који су га 17. јануара 1961. стрељали. Иза сецесионистичког покрета у Катанги стајала је Белгија. Верује се да је "јунака црне Африке" убио белгијски плаћеник Жилијен Гат, по налогу самопроглашеног председника Катанге Чомбеа, који је представљао обичну белгијску марионету.

Иначе, озлоглашени Чомбе је у Конгу 1965. осуђен због велеиздаје, због чега је побегао из земље. Умро је у затвору у Алжиру, у 49. години, званично од срчаног удара.

Убице су учиниле све да затру сваки траг, па чак и сећање на Лумумбу. 

Тело Патриса Лумумбе је спаљено у плитком гробу, потом опет ископано и пребачено неких 200 километара даље. Затим је поново закопано, па ексхумирано, потом је исечено на комаде и најзад растворено у киселини.

Белгијски полицијски комесар Жерар Соте, како је касније признао, учествовао је у уништавању његових посмртних остатака и узео је, ваљда за успомену на злочин, један његов зуб. Заправо, Соте је говорио о два зуба и два прста одстрањена са леша Лумумбе, али они никад нису пронађени.

После убиства Лумумбе, у Београду су у знак протеста одржане велике демонстрације, при чему је заузета белгијска амбасада, будући да су Белгијанци били директно умешани у убиство Лумумбе. Киднапован је и убијен упркос присуству белгијских и трупа Уједињених нација у Конгу.

Убиство у организацији белгијских и америчких обавештајних служби

Демонстрације нису избиле само у Београду, већ и у низу западних земаља, на којима су демонстранти носили плакате са натписима: "Белгијанци, ви сте убили Лумумбу!"

Званична истрага белгијске владе о убиству, чији су налази објављени тек у новембру 2001, открила је да се убиство Лумумбе и двојице његових поручника догодило захваљујући "саучествовању белгијских и америчких обавештајних служби."

У фебруару 2002. године, белгијска влада се званично извинила за убиство Лумумбе и основала фонд "за помоћ развоју демократије Конга".

Демонстрације због убиства Лумумбе избиле су и у Лондону, где је повређено на десетине демонстраната и неколико полицајаца. У Лондону су протести почели на Трафалгар скверу, скупом који су организовали Покрет за слободу колонија и Комитет афричких организација.

Митингу је присуствовало око 4.000 демонстраната. Говорници су критиковали нови режим Мобутуа у Конгу, а демонстранти су извикивали пароле "Доле Белгија!" и "Доле Уједињене нације!".

Међу говорницима су били и посланик лабуриста Фенер Броквеј, лидер странке Уједињене националне независности Северне Родезије Кенет Каунда и Џошуа Нкомо, лидер Националне демократске партије Јужне Родезије.

Совјетски Савез је оштро осудио убиство Лумумбе, захтевајући смену генералног секретара УН као "саучесника и организатора убиства".

Данас један од студентских домова и по једна улица у Београду, Нишу, Суботици, Врању, Смедереву и Зајечару носи име Патриса Лумумбе.