Трка коју је Европа преспавала: Кинески електрични аутомобили доминирају тржиштем

На догађају прошле недеље један бизнисмен је изненада извукао свој телефон како би ми показао искуство у роботском таксију без возача у центру Пекинга.

"Роботакси" се импресивно кретао скретањем преко неколико трака у прометној улици. Непотребно је рећи да су ове флоте аутономних возила које лутају око све већег броја кинеских градова електричне. Његов закључак би је да је Кина постигла значајан напредак када је у питању будућност транспорта, наводи се у тексту "Фајненшел тајмса".

Посетиоци сајма аутомобила у Минхену прошле недеље дошли су до сличног закључка. Немачком бијеналном прославом сопствене аутомобилске моћи доминирали су кинески брендови, који су били тамо у дупло већем броју него 2021. године.

Док су европски произвођачи приказали електрична возила која долазе на тржиште 2026. или 2027. године, Кинези су имали аутомобиле спремне за улице.

Тржиште се мења великом брзином.

Скоро сваки пети аутомобил који се продаје у Европи је електричан. Међународна агенција за енергетику проценила је да ће удео електричних возила у глобалној продаји 2030. бити 35 одсто. Кинеско тржиште, далеко највеће на свету, већ је достигло ту бројку. Успоравање локалне потражње и пекомерни капацитети након година државног раста значе да кинески произвођачи траже иностранство, и у складу са тиме је извоз ове године порастао, пише "Фајненшел тајмс".

Тржишни удео кинеских брендова у Европи порастао је са мање од један одсто у 2021. на тренутних 2,8 одсто, показује "Шмит аутомотив рисерч". Када су у питању електрична возила, кинески удео у тржишту је осам одсто.

Европски инжењери с правом тврде да производе супериорне моторе са унутрашњим сагоревањем, али је кинеска технологија развијенија када су у питању батерије, које чине 40 одсто цене електричног возила.

Како се објашњава у тексту ФТ-а, Кина има неколико предиспозиција за развој те индустријске гране. Она контролише две трећине глобалног капацитета за прераду литијума, сировине за батерије, и доминира сваким аспектом производње батерија.

Прошле године је произвела 10 пута више електричних возила од Немачке. Има предност у трошковима производње од можда 20 до 25 процената. Трошкови испоруке (као и тарифе од 10 одсто) су смањили тај јаз, али ће постати мање важни како кинески извоз буде растао, посебно приступачних возила за масовно тржиште која немају толику конкуренцију у Европи.

Потенцијално подизање трговинских баријера је ужасна опција за индустрију која се ослања на продају у Кини, као и за креаторе политике који су опрезни у питању већ значајних трошкова енергетске транзиције за грађане.

Европско индустријско тело је овог месеца позвало на успостављање "снажне индустријске стратегије која гарантује једнаке услове" са Кином и са САД.

Истина је да су британска и европска политика — било због самозадовољства или неспособности — тешко постављале циљеве, попут заустављања продаје мотора са унутрашњим сагоревањем до 2035. године, и показале су се као слабе у њиховом планирању и подршци, закључује "Фајненшел тајмс".