Русија: Суд у Хагу да одбаци случај о геноциду у Украјини, Москва разматра да се повуче из МСП

Русија је затражила од Међународног суда правде (МСП) у Хагу да због ненадлежности и "злоупотребе процеса" одбаци поступак који је Украјина пред тим трибуналом покренула због наводне руске злоупотребе Конвенције о геноциду.

Шеф московског правног тима при ИЈЦ Генадиј Кузмин рекао је пред већем од 16 судија да је случај Украјине "безнадежно погрешан и у супротности с дугогодишњом судском праксом овог суда", пренео је АП.

У уводном говору, Кузмин је поновио руске тврдње о неонацистима у Кијеву и повукао паралеле између руске акције у Украјини и НАТО агресије на Србију 1999. године.

По његовим речима већ то што Украјина инсистира на томе да се геноцид није догодио, довољно је да се случај одбаци.

"Према судској пракси, ако није било геноцида, не може бити кршења Конвенције о геноциду", прецизирао је Кузмин, пренео је Ројтерс.      

Украјина је покренула случај неколико дана након почетка Специјалне војне операције 24. фебруара прошле године, тврдећи да Русија злоупотребљава међународно право када оцењује да је на истоку Украјине ушла како би спречила геноцид над становништвом Луганска и Доњецка.

С друге стране, Русија је пред судом поновила да је русофобични и неонацистички режим у Кијеву користио Конвенцију о геноциду из 1948. године, коју су обе земље ратификовале, као изговор да се случај нађе пред судом.

Рочишта која ће трајати до 27. септембра биће фокусирана искључиво на правне аргументе о надлежности суда, то јест примедбама које је изнела РФ, док ће судском већу вероватно бити потребни месеци да одлучи да ли се случај може наставити.

Косачов: Москва разматра да се повуче из надлежности ИЈЦ

Уколико суд попусти под притиском кијевског режима, те донесе политички мотивисану пресуду, Москва би могла да размотри повлачење из надлежности Међународног суда правде УН.

"Нема сумње да ће одлука бити максимално политизована. Ако Међународни суд правде УН игра под палицом Кијева и Колективног запада, заувек ће изгубити углед респектабилног судског органа у очима Русије и других земаља. Ако, након разматрања случаја, уместо судске одлуке објаве неку глупост, Русија ће морати да размотри могућност напуштања надлежности Међународног суда УН, што је сложен правни задатак ако се има у виду да се ради о једном од главних органа УН и Статут Међународног суда је недељиви део Повеље УН", написао је заменик председника Савета Руске Федерације Константин Косачов на свом Телеграм каналу.

Додао је да је очигледан постепени распад свих тела Уједињених нација, али и напоменуо да ће током тужбе поред Русије бити саслушани и ставови трећих страна.

"Први пут у историји, суд ће дозволити да се одједном придруже 32 земље Колективног запада које подржавају режим у Кијеву. Након тога судије ће донети одлуку о надлежности и, у зависности од исхода, пресуду", појаснио је Косачов.

Руски политичар је подсетио и да је Независна међународна истражна комисија УН за Украјину званично потврдила у септембру 2023. да нема знакова геноцида у поступцима Русије.

Иначе, Међународни суд правде (МСП) разматра спорове између држава у вези с правним питањима, док Међународни кривични суд (МКС), такође са седиштем у Хагу, појединце сматра кривично одговорним за кривична дела укључујући ратне злочине и злочине против човечности. Управо је МКС издао налог за хапшење председника Русије Владимира Путина за наводне ратне злочине, оптужујући га за одговорност за отмицу украјинске деце.