Звецкање санкцијама: Да ли ће због Нагорно-Карабаха бити прекинут доток гаса у Европу?

Изненадни напад Азербејџана на јерменску етничку енклаву Нагорно-Карабах повећава притисак на Европску унију да размотри гасни споразум који има са овом земљом богатом енергентима, пише "Политико".

То би могло да искомпликује покушаје ЕУ да се ослободи зависности од руског гаса, додаје се у тексту.

Како се истиче, забринутост да је на делу "етничко чишћење Јермена којих у Нагорно-Карабаху живи око 100.000" подстакла је притиске на Брисел да размотри своје договоре око гаса са Азербејџаном.

Наводи се да се ради о личном пројекту председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је прошлог јула отишла у Баку на састанак са азербејџанским председником Илхамом Алијевим и похвалила његову земљу као "поузданог партнера од поверења" у покушају да диверсификује изворе снабдевања енергентима и смањи зависност од оних руских. 

Као део договора, Азербејџан би требало да испоручи око 20 милијарди кубних метара природног гаса ЕУ до 2027, што чини око 18 одсто годишњих потреба европског блока. Договорено је и више пројеката који се тичу соларне енергије и оне добијене из хидрогена у циљу обезбеђивања све веће потражње ЕУ за "зеленом енергијом".   

Споразуми су, међутим, постали предмет жестоког преиспитивања Европског парламента који је неколико пута гласао за увођење ограничења и забрана за азербејџанске званичнике због њихове улоге у кризи око Нагорно-Карабаха. У последњем саопштењу, ЕП наводи да је забринут да би војна ескалација могла да доведе до егзодуса локалног становништва и предлаже Савету ЕУ да "подробно размотри односе ЕУ са Азербејџаном у светлу овога и преиспита увођење санкција против одговорних азербејџанских званичника".

Француски посланик и члан комитета за енергетику Франсоа-Гзавије Белами рекао је истог дана када су се огласиле сирене за ваздушну опасност у Нагорно-Карабаху да се "мора реаговати одмах" и то тренутним санкцијама.

"Немамо право да угрожавамо, у замену за мало гаса, правила међународног права и принципе на којима је основана Унија", рекао је овај посланик.

И холандски посланик Тијс Ротен, члан Комитета за спољне послове ЕП, позвао је Фон дер Лајенову да обустави енергетски споразум са Азербејџаном и уведене санкције председнику Алијеву. 

Портпарол ЕУ за спољну политику Петер Стано одбио је да за "Политико" прокоментарише позиве за увођење санкција, што би требало да буде једногласно договорено међу чланицама, али је рекао да блок и даље разматра своје наредне кораке.  

Међутим, директор утицајног тинк тенка из Бакуа "Топчубашов центра" Русиф Хусејнов рекао је да су позиви за увођење санкција већ урачунати у азербејџанске планове и да је војна офанзива смишљена да буде веома брза, пре него што се цела међународна заједница мобилише против Азербејџана.

"Било је у једном тренутку благог страха од могућих санкција или акција западних престоница против Азербејџана, али је могућност таквих корака сматрана малом, нарочито на нивоу ЕУ. Азербејџан воли да има снажне билатералне односе са различитим чланицама ЕУ, Италијом и Мађарском пре свега, и најмање једна или две ће нам помоћи да избегнемо био какве веће препреке или санкције", каже овај стручњак.