Свет
Нови детаљи француско-немачког плана за ЕУ: Без вета на оружје за Кијев, јачи притисци за Србију
Аутори тзв. француско-немачког плана открили су шта предложене реформе Европске уније подразумевају
Француско-немачки стручњаци обелоданили су предлог опсежних реформи Европске уније, услед све већег притиска да нове државе чланице буду примљене до краја ове деценије.
У студији под називом "Пловидба на отвореном мору - реформисање и проширење ЕУ за 21. век" предлажу се измене које би ЕУ требало да уведе како би примила "још три или више земаља", а оне подразумевају модел Уније у четири концентрична круга - "унутрашњи круг" (државе које желе тешњу интеграцију у одређеним областима), "ЕУ" (постојећа Унија), "придружене чланице" и "европска политичка заједница" (лабава заједница европских лидера који би се састајали двапут годишње да разговарају), преноси "Демостат".
Вето, шта је то?
Француско-немачка студија, између осталог, заговара промену система одлучивања у готово свим сегментима ЕУ, према којем би у готово свим областима одлуке требало доносити квалификованом већином уместо досадашњег система једногласног одлучивања.
Ако се такав сценарио оствари, поједине државе чланице не би више могле да стављају вето на одлуке попут оних о увођењу економских санкција, снабдевању оружјем или, рецимо, финансијској помоћи Украјини, као што је то чинила Мађарска у прошлости, указује се у анализи.
Истовремено, предлаже се увођење знатно строжих правила, што се образлаже потребом заштите основних вредности Уније - демократије и владавине права.
За Србију - "слобода медија" или санкције
Како се објашњава, то значи да постојећи кандидати за чланство (укључујући Србију) морају да се још снажније боре против корупције, да спроведу правосудне реформе, те да "ојачају слободу медија", јер су ове вредности "озбиљно угрожене", а оне државе ЕУ које буду кршиле одредбе у вези са владавином права биле би санкционисане, што би значило и смањење средстава из буџета Уније, наводи се у тексту.
Додаје се да најновија "мапа пута" за реформу ЕУ показује да је званични Париз умногоме променио став у вези са пријемом нових чланица Уније и подсећа да је француски председник Емануел Макрон у мају 2018. на самиту у Софији поручио да проширење ЕУ на Западни Балкан треба да чека док Унија не реши своје унутрашње проблеме, што је одударало од гледишта званичног Берлина.
Макронову реторику умногоме је поновила Натали Лоазо, која је као француска министарка за Европу у фебруару 2019., уочи посете Београду, констатовала да "садашње стање ЕУ не омогућава нова придруживања у задовољавајућим условима, како за ЕУ тако и за нове државе које би јој се придружиле."
У тексту се оцењује да се ситуација у међувремену умногоме изменила, што је делимично и резултат рата у Украјини, па се тако сада и Француска усагласила са Немачком о потреби проширења ЕУ, односно да је на сцени поново француско-немачка осовина.
О поновном успостављању политичког савезништва Париза и Берлина говори не само заједнички предлог реформе Уније, већ и заједнички предлог решавања питања КиМ, на чијим темељима је настао и такозвани "Охридски споразум", наведено је у анализи "Демостата".
Убрзо и дискусије чланица о новом плану
Француска и немачка министарка за Европу, Лоранс Бун и Ана Лирман представиле су најновију потенцијалну "мапу пута" министрима из осталих држава чланица ове седмице у Бриселу, а очекује се да ће шефови држава Уније дискутовати о наведеном предлогу на неформалном самиту који се организује у Гранади наредног месеца.
Лирман је рекла да је јасно да проширење Уније иде руку под руку са реформама ЕУ и да је потребно да се то већ сада почне.
Тајминг за обелодањивање наведеног предлога не чуди, будући да је летос интензивирана дебата о проширењу Уније, указује се у тексту "Демостата" и подсећа да је председник Европског савета Шарл Мишел навео 2030. годину као могући рок за пријем нових чланица.
Немачки и француски стручњаци у документу прецизирају да би такозвана "европска политичка заједница" могла да има 44 земље чланице.
Један од аутора документа, Оливије Коста, директор истраживања на Колеџу Европа објаснио је да је могуће да неке државе изван Европске уније не желе да се придруже у својству пуноправних чланица или да то нису у стању да учине, али да би желеле да се прикључе на други начин.
Такође је напоменуо да ћемо можда бити и у таквој ситуацији да неке постојеће државе чланице више неће бити заинтересоване да буду у таквој ЕУ или да ће се можда боље осећати у неком другом кругу.
