Возачи камиона у Немачкој очајни: Ни штрајк глађу им не помаже да добију плате које су зарадили

Страни возачи камиона који превозе робу широм Европе започели су штрајк глађу у Немачкој у оквиру вишенедељне обуставе рада, описујући то као своју "последњу наду" да скрену пажњу на експлоатацију за коју кажу да трпе, преноси "Еурактив".

То је најновија фаза акције за коју синдикалне вође кажу да је "без преседана", а у којој је око 80 возача поставило камп користећи своја возила на сервисној станици на ауто-путу код Франкфурта. Верујући да њихови пољски послодавци неће реаговати на њихов растући очај усред десетонедељног штрајка, неки од њих су прошле недеље престали да једу.

Камионџије — углавном из Узбекистана и Грузије, а неколицина и из Таџикистана, Украјине и Турске — поново су током викенда, после неколико дана, почели да узимају храну, али се сама обустава наставља.

Возачи тврде да им се не плате исплаћују редовно — по дневној стопи од око 80 евра — и да су им наплаћивани огромни износи да би уопште могли да преузму послове. Кажу да се суочавају и са нехуманим условима, као што је изузетно дуг рад.

"Само желим да ми се исплати новац који сам зарадио", рекао је за АФП Роман Гујабидзе, грузијски камионџија који лежи испод ћебета у задњем делу свог камиона, у сервисној станици у Графенхаузену, недалеко од Франкфурта.

Он је био међу онима који су се придружили штрајку глађу и рекао да му је то последња нада и да се ништа више сада није могло урадити.

Други возач, Фајзуло Нематов, рекао је да је очајнички очекивао да добије новац који му дугују како би могао да га пошаље за издржавање своје жене, деце и старије мајке код куће у Узбекистану.

"Ја сам једини који зарађује", рекао је Фајзуло Нематов.

"Мазур": Радно време је избор камионџија

Возачи раде за неколико пољских транспортних компанија у власништву групе "Мазур". Али у саопштењу, група је инсистирала на томе да су све плате исплаћене "благовремено" и да су прошле недавну инспекцију, која није утврдила неправилности у исплатама.

Фирма је такође настојала да се дистанцира од питања накнада, које се плаћају за добијање виза или препорука за посао, инсистирајући да су возачи морали да се позабаве овим "посредничким" компанијама чије су услуге користили.

И одбацили су оптужбе возача који тврде да су приморани да раде прековремено, рекавши да "не могу да диктирају возачима сате дневног рада или ограничење слободних дана", додајући да је то избор камионџија.

Возачи превозе различиту робу за велике европске компаније, а осим у Немачкој, возе и у Француску, Италију, Аустрију, Холандију и Швајцарску.

Камионџије кажу да редовно примају само мале накнаде за храну, а да се дешавало да месецима не примају плате, а када их и добију, обично су ниже него што би требало да буду. Траже 500.000 евра за, како кажу, неисплаћене зараде.

"Они су изабрали да штрајкују у Немачкој, а не у Пољској, јер се осећају сигурније да предузимају акције тамо", рекао је Едвин Атема, шеф Фондације за дужну пажњу друмског транспорта, која прати и бави се кршењем радних стандарда у Европи.

"Таква акција је без преседана у европској транспортној индустрији. За возаче је ово психички и физички јако тешко. Они су дошли овде јер су потпуно експлоатисани, нису добили свој новац, имају проблема код куће, не могу да прехране своју децу", рекао је Атема.

Истиче замршене ланце снабдевања који брзо транспортују робу по богатим европским тржиштима, што, кажу критичари, чини рањивим оне који су ангажовани на тим пословима.

"Скривајући се иза других компанија које превозе њихову робу, познате фирме покушавају да негирају одговорност за ово. Основни узрок је увек то што ово питање нема приоритет. Све док се роба премешта, никога није брига како се возачи експлоатишу", рекао је Атема, холандски синдикални функционер.

Возачи и компаније су се жалили једни на друге, а тужиоци су потврдили да испитују оптужбе са обе стране.

Али возачи инсистирају да су на измаку снага - и њихова порука је јасна.

"Уплатите нам наш новац, треба да га пошаљемо својим породицама", рекао је возач Нематов.