Свет

Патрушев: Колапс паразитског светског поретка, Русија нуди алтернативу

Најважнији ресурс у супротстављању плановима модерних колонијалиста је историјско памћење, које западњаци, упркос свим напорима, нису успели да избришу, поручује секретар Савета безбедности Руске Федерације
Патрушев: Колапс паразитског светског поретка, Русија нуди алтернативу© TANJUG/AP Photo/Evan Vucci

Човечанство је ушло у критичну еру, у нови период људске историје. Није у питању само промена светског поретка, реформисање система међународних односа, доктрина и вредности на којима актуелни поредак почива, већ суштински дубоке, заиста тектонске промене, пише Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Руске Федерације. 

То се догађа пред нашим очима: западноцентрични колонијални систем, који је настао у ери крсташких ратова и обликовао се током великих географских открића, доживљава коначни слом. 

У оквиру тог предаторског модела, мала група држава изградила је пирамиду, постављајући себе на врх и додељујући себи ексклузивна овлашћења. Како је осмишљена та пирамида паразитизма и коме је додељен који спрат, јасно се види из поделе света на развијене државе, земље у транзицији и земље у развоју, што је прихваћено у савременој западној пракси.

Суштина тог система је једноставна: свако ко је на нижем нивоу мора без приговора и бесплатно да пребацује на врх своје ресурсе – материјалне, финансијске, интелектуалне, људске. 

Реч "паразит" је грчка, а тако су се у старој Грчкој звали преваранти који су задобили поверење богатих грађана и користили лукавство, а често и силу да им преузму домове. На исти начин су деловале и западне силе да би обезбедиле превласт, користећи најбруталније и најнехуманије методе.

Историја познаје много примера. Европско освајање Новог света било је праћено геноцидом над домородачким становништвом. Више од 15 милиона робова одведено је из Африке у САД, као резултат њене поделе и пљачке. Исцрпљивање ресурса у јужној и југоисточној Азији и "опијумски ратови" у Кини само су неки од примера. 

Истовремено, колонијалне империјалистичке пројекте је планирао и спроводио пре свега приватни капитал: трговци, предузетници, акционарска друштва и корпорације, које су биле моћније од многих држава и имале своје војске и флоте.

Мултинационалне корпорације као колонијални управници

Данас су колонијалне управнике замениле мултинационалне корпорације, чији ресурси превазилазе моћ већине држава света. 

Политику у западним земљама не обликују изабране власти, већ крупни капитал. Америчке компаније које се баве оружјем одавно се осећају као господари Пентагона, а њихове колеге из информационих гиганата попут "Гугла", "Епла", "Мајкрософта" и "Амазона" и не покушавају да сакрију коришћење технологија за прикупљање личних података и успостављање друштвене контроле широм света за сопствене сврхе.

Конгломерат приватних банака - познат као Федералне резерве САД - кредитор је владе САД, која је учинила остатак света зависним од долара.

Зарад глобалне доминације, Запад користи директан војни утицај, претње силом, "приватизацију" елита, "обојене револуције", подстиче тероризам и екстремизам. Чланице НАТО-а годинама говоре о миру, али се истовремено боре или прете ратом против сваке земље која се не слаже са политиком САД.

Војна моћ НАТО-а се користи за одржавање западне хегемоније, економског потчињавања и политичког притиска на државе које не представљају војну претњу за алијансу. За седам деценија чланице НАТО-а биле су укључене у више од 200 војних сукоба широм света.

Чак је и међународни тероризам, у свом садашњем облику, директно оруђе за промовисање утицаја атлантиста. Готово све велике терористичке групе стварају, снабдевају и финансирају западне обавештајне службе, спроводећи одлуке политичког руководства својих земаља, наводи Патрушев.

Главни узрок савремених миграционих криза су и сукоби које изазивају западњаци и њихова вековна предаторска политика према државама Блиског истока, Азије, Африке и Латинске Америке.

Психолошки утицај на становнике других земаља и континената постао је ефикасан невојни метод јачања западне доминације. Професионални пропагандисти из Старог света вековима конструишу аргументе по којима не само да доносе добро другим народима, већ то, наводно, чине готово на сопствену штету.

Научни расизам

Концептуално оправдање колонијализма било је оличено у такозваном научном расизму насталом на прелазу из 19. у 20. век у Енглеској и САД, чији теоретичари су објашњавали неопходност старатељства "супериорних" раса над "инфериорним", аргументацијом о физичкој и интелектуалној неједнакости људских раса.

Идеологија сопствене надмоћи над другим народима и цивилизацијама се вековима негује у западним друштвима и још им је блиска. Са таквих позиција Запад гледа на Русију.

"У страху од њене величине и моћи, гладни њеног богатства, западњаци су увек тежили да ослабе нашу земљу и приграбе њене ресурсе. Стога уопште не изненађује чињеница да је са почетком Специјалне војне операције у Украјини Запад захватио талас русофобије", пише Патрушев.

Он истиче да постоји и други аспект, а то је да "Запад Русију доживљава као сталну претњу". Уосталом, демонтажа колонијалног система почела је после Другог светског рата под директним утицајем достигнућа и победа Совјетског Савеза. Колонизатори су морали да пређу на механизме и методе индиректне принуде: увлачење нових земаља у политичке и војне блокове, подмићивање локалних елита, економско и технолошко поробљавање и експлоатацију туђих ресурса кроз скривене шеме. 

Одбрана од псеудодоктрина

Данас се против Русије користи цео арсенал средстава којима располажу њени противници. То нису само претње или санкције, већ и хиљаде информационих ресурса под њиховом контролом.

С тим у вези, треба имати на уму да сами војни капацитети, чак ни нуклеарни, нису довољни за одбрану од западне геополитичке агресије.

САД и Европа троше огромна средства да пронађу и образују у специјализованим образовним центрима такозване младе демократске лидере, који ће потом бити искоришћени за организовање државних удара и успостављање режима зависних од Запада у бившим независним државама.

Осим тога, "битка за умове и срца" бије се и преко идеја глобализма, који је "сушта супротност патриотизму" и који је осмишљен да све земље и народе гурне под заставу западне потрошачке цивилизације. Ту су и лажне теорије о родној разноликости са измишљањем десетина полова. То је, такође и развој и наметање суманутих псеудоеколошких доктрина осмишљених да оправдају потребу за радикалним смањењем броја људи на планети под слоганом очувања природе.

Зато је важно да се већи део човечанства, који се не слаже са улогом која му је додељена од стране Запада, уједини и оконча неоколонијалну хегемонију.

Полови будућег светског поретка

Сведоци смо да се центар економске активности померио са глобалног Запада у оно што се до сада називало земљама у развоју, наводи Патрушев. Они су већ премашили и САД и Европу по обиму производње, инвестиција, темпу технолошког напретка и расту квалитета живота становништва.

Значајан део Евроазије, Кине, Индије, југоисточне Азије, Латинске Америке, Африке, арапског света – све су то полови будућег светског поретка. Русија је постала центар привлачности за све који су спремни да се одупру паразитизму Запада, јер нуди алтернативни пут.

Не треба заборавити да УН остају главни механизам за дијалог и координацију држава о питањима која захтевају заједничко деловање, а Повеља УН већ садржи принцип мултиполарности заснован на регионалном представљању. С тим у вези, питање проширења Савета безбедности УН на земље Азије, Африке и Латинске Америке постаје све актуелније.

Најважнији ресурс у супротстављању плановима модерних колонијалиста је историјско памћење, које западњаци, упркос свим напорима, нису успели да избришу.

Народи у свим деловима света памте векове жестоког угњетавања, а ниједна бајка о "цивилизаторској мисији белог човека" не може да избрише страхоте енглеског робовласништва, зверства Хитлерових нациста и њихових послушника. Нити ће заборавити Белгијанце који су одсецали удове становницима Конга као казну за недовољне резултате у жетви каучука, нити ће заборавити Французе и Американце који су опљачкали острво Хаити.

Добро је познато да су уништење Либије, ратови у Ираку и талас арапских "револуција у боји" били директна последица покушаја Вашингтона да задржи афричке земље и богате блискоисточне државе под западном контролом.

Европа, коју је недавно узбуркала жеља за суверенитетом (која се назива и "стратешка аутономија"), такође представља све већу претњу америчкој хегемонији. Сукоб у Украјини организовали су Вашингтон и Лондон не само да би нанели стратешки пораз Русији, већ и да би ослабили Европу, где је Немачка раније играла кључну улогу.

У покушајима да одржи доминацију, сам Запад је уништио алате који су боље функционисали од војне машинерије. То су слобода кретања роба и услуга, транспортни и логистички коридори, јединствени систем плаћања, глобална подела рада и слично. Као резултат тога, Запад се великом брзином затвара од остатка света, а удео САД у глобалном БДП-у брзо опада. 

Западни финансијски систем је одржив све док САД и њихови сателити воде нове колонијалне ратове. Међутим, нема финансијских пирамида које постоје заувек. Ово је непроменљив закон економије. Очигледно је да ће САД у догледно време морати да прихвате улогу једног од полова мултиполарног света, а Европа, која је пристала да постане амерички вазал, мораће да се потруди да стекне геополитичку независност.

image