Свет

Куповина оружја и војне опреме: Европска инвестициона банка шири надлежност на одбрану?

Немачка је раније била опрезна у погледу давања овлашћења ЕИБ да инвестира у одбрану, али је руско-украјински сукоб утицао да Берлин промени мишљење
Куповина оружја и војне опреме: Европска инвестициона банка шири надлежност на одбрану?www.globallookpress.com © Thomas Frey

Немачка је заинтересована за француски план о проширењу надлежности Европске инвестиционе банке (ЕИБ), којим би се тој институцији омогућило да финансира одбрамбене пројекте попут куповања оружја и војних залиха. 

Канцелар Олаф Шолц све је ближи идеји коју француска влада и француски комесар за ЕУ заговарају месецима, рекли су за "Политико" неименовани званичници из Берлина и Брисела. 

Тај предлог, уколико буде одобрен, проширио би надлежност ЕИБ и омогућио финансирање заједничких одбрамбених пројеката, као што је куповина оружја, војне опреме и муниције. 

ЕИБ, са седиштем у Луксембургу, у власништву земаља ЕУ, тренутно даје кредите у другим секторима, као што су клима, одржива енергија и дигитализација - али јој је забрањено да улаже у одбрану.

Промена истиче растући значај ЕИБ последњих година, јер су је чланице ЕУ користиле за инвестиције у недостатку расположивих средстава. Трка за позицију председника ЕИБ постала је врло политичка, са неколико кандидата, укључујући европску комесарку за конкуренцију Маргрет Вестагер и шпанску министарку финансија Надију Калвињо.

Немачка је раније била опрезна у погледу давања овлашћења ЕИБ да инвестира у одбрану, али је руско-украјински сукоб утицао да Берлин промени мишљење - не само из политичке нужде, већ и зато што се улагање у војску сада сматра морално прихватљивијим.

Кључна улога Немачке

Иако мењање надлежности ЕИБ још није званична позиција немачке владе - портпарол министра финансија Кристијана Линднера одбио је да каже да ли Министарство подржава ту идеју - Шолц има велике симпатије за наведени план. Ако би Немачка званично подржала Француску, то би повећало шансе да им се придруже остале земље.

На тај начин би се добила већина у одбору директора ЕИБ, који чине министри економије и финансија 27 чланица ЕУ, а који могу да промене надлежност банке тако да укључи и одбрану. То би захтевало сагласност бар 14 земаља које представљају 50 одсто уписаног капитала банке. Ту је кључна улога Немачке, јер је она један од највећих акционара, поред Француске и Италије.

Подршка за већу потрошњу на одбрану не долази само из Париза, већ и из Талина, истакао је један европски дипломата.

"Потрошња за одбрану је предуго сматрана табуом од стране финансијских институција, због ризика по углед. ЕИБ ту може да направи искорак и у том правцу иду напори неких чланица ЕУ", навео је саговорник "Политика".

И холандска министарка одбране Кајса Олонгрен изразила је раније подршку тој идеји, рекавши да је потребно имати "високо способну одбрамбену индустрију у ЕУ, а за то су потребне инвестиције".

Погрешан колосек

Земље ЕУ и Европски парламент већ су показали да подржавају тај концепт, када су гласали за Закон о подршци производњи муниције, чији је циљ повећање производње граната за Украјину, који предвиђа да ЕИБ "треба да унапреди подршку европској одбрамбеној индустрији".

Одлазећи председник ЕИБ Вернер Хојер упозорио је да се банци не дозволи да инвестира у одбрамбене пројекте, рекавши да би је то одвело на "погрешан колосек". 

Људи блиски Хојеру навели су да је и унутар банке било доста оних који су  резервисани. Они су забринути да би ЕИБ могла да изгуби неке инвеститоре као што су пензиони фондови, од којих банка позајмљује новац и који можда имају правила против улагања у одбрамбене пројекте. 

Портпарол ЕИБ изјавио је да је банка "потпуно посвећена подршци инвестицијама у технологије које су Европи потребне за безбедност и дугорочну одбрану", али да то покушава да уради путем такозваних технологија двоструке намене, као што су улагања у сајбер безбедност или сателите, који могу да се користе у војне сврхе, али нису војне технологије саме по себи.

Он је навео да је ЕИБ у јуну одлучила да повећа финансирање такве безбедносне инфраструктуре "на највиши ниво до сада, издвајајући у ту сврху осам милијарди евра до 2027. године".

image