Нобелова награда за физику: Одликовано троје научника за истраживање електрона

Након Нобелове награде за физиологију или медицину Шведска краљевска академија објавила је лауреата за поље физике за 2023 – добитници су Пјер Агостини, Ференц Краус и Ен Л'Ујие.

Награда им је припала за "експерименталне методе које генеришу атосекундне импулсе светлости за проучавање динамике електрона у материји".

Кретања електрона у атомима и молекулима су толико брза да се мере у атосекундама. Атосекунда је у односу на једну секунду исто што је секунда у односу на старост универзума.

Сада, када је свет атосекунде постао доступан, ови кратки зраци светлости могу се користити за проучавање кретања електрона. Сада је могуће произвести импулсе до само неколико десетина атосекунди, а ова технологија се стално развија.

Ови импулси су коришћени за истраживање детаљне физике атома и молекула и имају потенцијалну примену у областима од електронике до медицине. Атосекундни импулси се такође могу користити за идентификацију различитих молекула, као што је медицинска дијагностика.

Лауреати Пјер Агостини, Ференц Краус и Ен Л'Ујие су креирали блескове светлости који су довољно кратки да направе снимке изузетно брзих кретања електрона. Шведска научница је открила нови ефекат интеракције ласерске светлости са атомима у гасу, док су Агостини и Краус показали да се овај ефекат може користити за стварање краћих импулса светлости него што је то раније било могуће.

Експерименти добитника Нобелове награде за физику 2023. дали су човечанству нове алате за истраживање света електрона унутар атома и молекула. Тројац је демонстрирао начин стварања изузетно кратких импулса светлости који се могу користити за мерење брзих процеса у којима се електрони крећу или мењају енергију. Доприноси лауреата омогућили су истраживање процеса који су толико брзи да их је раније било немогуће пратити.

Агостини је са америчког Охајо стејт универзитета, Краус са Макс Планк института квантне оптике и Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену, Ен Л'Ује са Универзитета Лунд у Шведској.

Само 47 Нобела у рукама једног научника

Од 1901, када је додељена прва Нобелова награда за физику, до 2023. ово престижно признање уручено је 116 пута, а награђено је 222 научника.

Такође, само 47 Нобела отишло је у руке само једном добитнику за постигнућа на пољу физике.

Прошле године су награђени Француз Ален Аспе, Американац Џон Клаузур и Аустријанац Антон Цајлингер за истраживања у домену квантне механике – науке која природу описује помоћу честица мањих од атома.

Тројац је спровео пионирска истраживања о квантним информацијама, то јест револуционарне експерименте користећи преплетене фотоне, где се две честице понашају као једна јединица, чак и када су раздвојене.

Последњих година Нобел за физику отишао је у руке научницима који су се бавили климом (2021, Сиакуро Манабе, Клаус Хаселман и Ђорђо Паризи), црним рупама (2020, Роџер Пенроуз, Рајнхард Генцел и Андреа Гез), универзумом (2019, Џејмс Пиблс, Мајкл Мејор и Дидије), детекцијом гравитационих таласа (2017, Рајнер Вајс, Кип Торне и Бари Бариш) итд.

Јуче је додељена Нобелова награда за физиологију или медицину мађарској биохемичарки Каталин Карико и aмеричком научнику Дру Вајсман за допринос развоју мРНК вакцину против ковида.

Сутра ће бити објављен добитник за хемију, а у четвртак, 5. октобра, сазнаћемо лауреата Нобела за књижевност. Нобелова награда за мир на програму је у петак, 6. октобра, док ће овогодишњи последњи Нобел, за поље економских наука, бити проглашен 9. октобра.

Новчани износ Нобелове награде ове године је увећан за нешто више од 120.000 долара и сада износи 11 милиона шведских круна по категорији. 

Свечано уручење награда одржава се сваке године 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.