Нагорно-Карабах: ЕУ, САД и Русија одржали тајне разговоре, дан пре офанзиве Азербејџана

Високи званичници из САД и ЕУ састали су се са руским колегама на тајним хитним разговорима у Турској, са циљем да реше сукоб око Нагорно-Карабаха, само дан пре него што је Азербејџан покренуо војну офанзиву прошлог месеца како би заузео отцепљену територију под контролом етничких Јермена, наводи "Политико".

Тај састанак означава редак - иако на крају неуспешан - контакт Москве и Запада у вези са главним безбедносним проблемом, након што је почетак руско-украјинског сукоба у фебруару 2022. прекинуо уобичајене дипломатске односе. 

Један дипломата упућен у разговоре рекао је за бриселски портал да је састанак одржан у Истанбулу 17. септембра део напора да се изврши притисак на Азербејџан да оконча деветомесечну блокаду Нагорно-Карабаха и дозволи улазак конвојима хуманитарне помоћи из Јерменије. Према његовим речима, састанак се бавио тиме како да се залихе хране и горива допреме до 100.000 становника на тој територији. 

Америку је представљао Луис Боно, виши саветник Вашингтона за преговоре о Кавказу, док је ЕУ послала Тоива Клаара, свог представника за регион. Русију је представљао Игор Ховајев, који је Путинов специјални изасланик за односе Јерменије и Азербејџана.

Такви дипломатски контакти на високом нивоу су ретки. Амерички државни секретар Ентони Блинкен и руски министар спољних послова Сергеј Лавров срели су лицем у лице на маргинама састанка Г20 у Индији, али је Москва инсистирала да се разговор десио успут и да преговори нису одржани. 

У изјави за "Политико" један званичник ЕУ је оценио да је важно да се одржавају канали комуникације са релевантним саговорницима како би се избегло неразумевање. Он је додао да су и протеклих година настојали да држе "отворене линије" на бројним фронтовима. 

Портпарол америчког Стејт департмента одбио је да говори о састанку, рекавши да "не коментарише приватне дипломатске разговоре".

Међутим, амерички званичник упознат са овим питањем објаснио је да су разговори производ процене да Кремљ још увек има утицај у региону. 

"Морамо да будемо у могућности да сарађујемо са Русима на овоме јер они имају утицај на све учеснике, нарочито у овим несигурним временима", рекао је амерички званичник.

Азербејџан је 19. септембра покренуо офанзиву на Нагорно-Карабах, шаљући тенкове и трупе у регион, праћене артиљеријском ватром. Јерменски лидери Карабаха били су приморани да се предају након 24 сата жестоких борби у којима су погинуле стотине људи на обе стране. Јерменска влада каже да је више од 100.000 људи напустило домове и прешло границу, страхујући за своје животе.

Азербејџан инсистира да има право да предузме мере против "илегалних оружаних формација" на својој међународно признатој територији и обавезао се да ће "реинтегрисати" оне који су остали. Председник Европског савета Шарл Мишел описао је војну операцију као "разорну", док се Блинкен придружио позивима да се Азербејџан "уздржи од даљих непријатељстава у Нагорно-Карабаху и обезбеди несметан хуманитарни приступ".