Свет
Европски парламент позива ЕУ да уведе санкције Азербејџану због ситуације у Нагорно-Карабаху
Европосланици припремају резолуцију којом се унија позива на увођење казнених мера против Бакуа због хуманитарне ситуације у Карабаху
Чланови Европског парламента (ЕП) планирају да усвоје резолуцију којом се од Европске уније тражи да уведе санкције Азербејџану због ситуације у Нагорно-Карабаху, као и да суспендује развој сарадње са том земљом и смањи зависност од њеног гаса, преносе "РИА Новости".
Резолуције ЕП у области спољне политике нису правно обавезујуће, али остале европске институције морају да саслушају ставове чланова тог тела.
"Европски парламент позива ЕУ и државе чланице да уведу циљане санкције против појединаца у азербејџанској влади који су одговорни за кршење споразума о обустави ватре и кршења људских права у Нагорно-Карабаху", наводи се у предлогу резолуције.
Европосланици позивају високог представника ЕУ за спољну политику Жозепа Борења да "суспендује преговоре о развоју партнерства са Азербејџаном док та држава не покаже искрену намеру да поштује права и безбедност јерменског становништва у Нагорно-Карабаху".
Уколико до тога не дође, европосланици "позивају ЕУ и државе чланице да размотре суспензију апликације (Азербејџана) за споразум о издавању виза, као и да смање сарадњу са том земљом у другим областима".
ЕП такође планира да позове ЕУ да "смањи зависност од азербејџанског гаса", као и да у случају повећања тензија између Бакуа и Јеревана "потпуно обустави увоз нафте и гаса из Азербејџана".
Европски парламент такође исказује разочарење организацијом прве мисије УН која је стигла у Карабах, а позива и на "успостављање међународног присуства у Нагорно-Карабаху под надлежношћу Уједињених нација".
Европосланици су критиковали и шефа европске дипломатије Жозепа Бореља због, како тврде, тога што је "игнорисао упозорења ЕП на тешку ситуацију у Нагорно-Карабаху", као и то што његове акције нису имале никакве позитиве резултате.
Азербејџанске снаге су 19. септембра 2023. године започеле војну интервенцију у региону Нагорно-Карабаха, коју су у Јерменији окарактерисали као "агресију".
Самопроглашена јерменска Република Арцак дан касније је прихватила споразум о обустави ватре и обавезала се да ће разоружати своје оружане снаге, након чега су почели преговори о реинтеграцији тог региона у Азербејџан.
У међувремену, већина Јермена је, због страха по сопствену безбедност, напустила Нагорно-Карабах и избегла у Јерменију.
