Орбан упоредио европски закон о медијима са Информбироом и комором Трећег рајха

Предложени европски Закон о слободи медија којим се предлажу строжа изузећа и јаче мере заштите новинара, још увек није усвојен а већ изазива несклад између Парламента и чланица ЕУ, али и мађарског премијера Виктора Орбана и потпредседнице Европске комисије Вере Јурове.

Она је прво у среду изјавила да има висока очекивања од новог европског Закона о слободи медија који ће бити "главни сигнал упозорења" за земље чланице, укључујући "арогантну" Француску и Мађарску, "где не постоје јавни медији, већ државни медији".

"Цела тенденција у Мађарској, која води монополизацији информација, је нешто што не желимо да видимо да се дешава негде друго. Временом бисмо могли да покушамо да, корак по корак, демонтирамо такве системе", изјавила је Јурова у интервјуу за "Политико", након што је Европски парламент усвојио позицију о том закону.

Одмах је уследила реакција мађарског премијера Виктора Орбана који је тај закон упоредио са Информбироом и нацистичком комором за медије.

"Још један предлог из Брисела који се противи слободи: успостављање потпуне контроле над медијима. Ми у Средњој Европи смо видели такве ствари у прошлости. То се звало Коминформ и Рајхспрескамер (Комора за штампу Трећег рајха). Никада више!", написао је Орбан на друштвеној мрежи Икс (Твитер).

Нови европски закон о медијима, како наводе западни медији, има за циљ да "ојача медијски плурализам у ЕУ" и "независност медија од политичког притиска".

Нови сет правила подразумева, како наводи "Политико", више обавеза у погледу транспарентности и независности, али и повећане контроле којој ће бити подвргнути штетни медијски конгломерати и закони који утичу на медијски пејзаж ЕУ.

У случају кршења закона очекују се високе казне, наговестила је европска званичница.

Посланици Европског парламента 3. октобра су усвојили позицију о Закону о слободи медија.

"Посланици ЕП желе да се забране сви облици мешања у уређивачке одлуке медија и да се спрече спољни притисци на новинаре, као што су приморавање да открију своје изворе, приступ шифрованом садржају на њиховим уређајима или коришћење шпијунског софтвера против њих", наводи се у саопштењу ЕП.

Посланици сматрају да се шпијунски софтвер може користити само у оправданим случајевима, као последња мера, ако то наложи независна судска власт у циљу истраге озбиљног злочина, као што су тероризам или трговина људима.

Европски парламент ће 18. октобра почети политичке разговоре о финалној верзији закона са Саветом ЕУ.

Најосетљивије питање је колико би владе требало да имају слободе у праћењу новинара и њихових извора и та тема ће вероватно подстаћи жустре дебате, пошто су Парламент и чланице ЕУ на супротним странама.

Државе, наиме, траже изузећа или могућности да пресрећу комуникацију и траже откривање извора, али Парламент се противи.

Обе стране мораће да направе компромис, рекла је Јурова и истакла да треба да постоји "апсолутна извесност у којим ситуацијама ће то бити дозвољено" и да се она залаже за то да они чија се комуникација пресреће буду накнадно обавештени о томе.