Свет
Американци све сиромашнији док Вашингтон баца кеш на Украјину и мигранте
Америчке породице трећу годину трпе пад прихода, али политичари мисле да је новац пореских обвезника боље потрошити на другом месту
Док Ујка Сем наставља да убацује милијарде долара у украјинску ратну машину и пружа примамљиву помоћ илегалним мигрантима, просечан амерички радник приморан је да живи од плате до плате, пише за "РТ интернешенел" Роберт Бриџ, амерички новинар и писац.
Колики годишњи приход је потребан да би се неко осећао финансијски сигурним? За просечног Американца, магични број је 233.000 долара годишње, према истраживању Банкрејта.
Од плате до плате
Да би се "99 посто" вратио на Земљу, амерички Биро за попис становништва објавио је неке отрежњујуће податке који су уништили те неухватљиве шестоцифрене снове. Средњи приход домаћинства прилагођен инфлацији пао је на 74.580 долара у 2022. – што је пад од 2,3 одсто у односу на просек из 2021. од 76.330 долара. Ово је трећи узастопни годишњи пад од пандемије ковида.
Лоше вести се ту не завршавају за америчке потрошаче, који се сада боре са последицама страног сукоба у далекој земљи и на широко отвореној граници.
Ти фактори су довели до тога да трошкови живота порасту више него што је то био случај у последњих 40 година усред бескрајне инфлације. У јуну 2022, међугодишња стопа инфлације, мерена индексом потрошачких цена, достигла је невероватних 9,1 одсто, што је највише од администрације бившег председника Роналда Регана.
Значајан разлог за повећање инфлације десио се 3. марта 2022. године, када је председник Џозеф Бајден потписао извршну уредбу о забрани увоза руске нафте, течног природног гаса и угља у САД. Ова одлука је имала катастрофалне последице по локалну привреду. Од Бајденове инаугурације, само цена бензина је у једном тренутку скочила за 100 одсто, што је довело до наглог скока свега осталог, укључујући и број сиромашних, наводи аутор.
Стопа сиромаштва у САД експлодирала је прошле године, што је прво повећање у 13 година, према Бироу за попис становништва. У 2022. години, стопа је износила 12,4 одсто, што је повећање од 4,6 процентних поена у односу на 2021.
У међувремену, индекс очекивања, одређен краткорочним изгледима потрошача за приходе, пословање и услове на тржишту рада, пао је на 73,7 у септембру. То је уследило након пада на 83,3 у августу. Забрињавајући део је што индекс очекивања испод 80 генерално указује на предстојећу рецесију.
Картица није новац?
Економска трагедија већ тихо погађа милионе америчких потрошача који сада живе од плате до плате и који су били приморани да користе крајњи начин плаћања како би спојили крај с крајем: свемоћну кредитну картицу, са превисоким каматама. По овом питању, америчка економија је оборила још један неславни рекорд.
"Дуг америчких кредитних картица порастао је за 45 милијарди долара на 1,03 билиона долара у другом кварталу у односу на први квартал, што је квартално повећање од 4,6 одсто", пише "Стрит".
То је први пут у историји САД да је стање на кредитним картицама домаћинстава премашило марку од 1 билион долара, пошто се број рачуна кредитних картица повећао за 5,48 милиона на 578,35 милиона у кварталу. Када се потрошачки дуг изненада изједначи са износом који САД троше на свој војно-индустријски комплекс, знате да постоји проблем, наводи Бриџ.
Јасно је да САД имају нека озбиљна домаћа питања која треба решити, али уместо тога, радије би финансирале потпуно бесмислени прокси рат против нуклеарне силе на другој страни света, пише Бриџ.
На шта се троши америчка помоћ?
Вашингтон је Украјини дао близу 100 милијарди долара помоћи, а у плану је нови пакет. Новац, међутим, није коришћен само за финансирање украјинске војске. Милијарде долара субвенционисале су учеснике украјинске привреде, попут фармера и власника малих предузећа, учесника на тржишту чијим колегама у САД је такође потребна помоћ.
Недавна студија коју је спровео Савет за спољне послове показује да је више од 30 милијарди долара – око 40 одсто укупне америчке помоћи Украјини од 31. јула – била финансијска или хуманитарна помоћ која није директно повезана са војном подршком. Војно финансирање износи око 50 милијарди долара.
Као да то није довољно, Бајденова администрација наставља да дочекује илегалне мигранте по цени која је већа од оне која се троши на вођење прокси рата против Русије у Украјини. Годишњи трошкови збрињавања милиона илегалних миграната који улазе у САД износе 150,7 милијарди долара, према Фискалном терету илегалне имиграције за пореске обвезнике Сједињених Држава (ФАИР).
У августу је америчка гранична патрола забележила 232.972 сусрета миграната дуж југозападне границе, што је скок са 183.494 у јулу. За септембар се предвиђа већи број прелазака у односу на претходни месец.
Дакле, наводи аутор, овде имамо два истовремена догађаја – катастрофалан војни сукоб у Украјини и пропусну америчку границу – који одузимају драгоцена средства америчким пореским обвезницима.
Важно је напоменути да краљевски откуп који се предаје да подржи ове поремећене демократске агенде никада неће бити враћен. Уместо тога, само ће се додати неодрживом оптерећењу америчког државног дуга, који тренутно износи 33 билиона долара. То је астрономска сума новца са којом ћемо ове или будуће генерације једног дана бити приморане да се носе, и то вероватно пре него касније.
