Четвртина радника у ЕУ пати од стреса и депресије: Савет ЕУ припрема први сет закона

У току прошле године 27 одсто радника у ЕУ патило је од стреса, депресије и анксиозности.

Због тога што је изложеност ризицима повезаним са стресом и менталним поремећајима додатно порасла као последица пандемије ковида, Савет ЕУ усвојио је први сет закључака о повезаности менталног здравља и запослености са фокусом на прекарни рад, односно рад који се обавља под теретом несигурности, са слабим или никаквим поштовањем радних права и заштите.

Вршилац дужности шпанског министра рада и социјалне економије Јоланда Диас Перес истакла је да је борба против неизвесног и несигурног рада једно од најбољих средстава за спречавање психолошких ризика рада.

"Закључци представљају значајан корак ка препознавању утицаја менталног здравља и активном промовисању психолошког благостања радника", рекла је шпанска министарка.

Наводи се да је ментално здравље важно питање за радну способност и продуктивност и обрнуто - психосоцијални ризици на радном месту могу бити неповољни по ментално здравље.

"Лоше плаћени плаћене и незаштићене послове, може довести до поремећаја попут анксиозности и депресије", истиче се у саопштењу Савета.

С обзиром на то, Савет је позвао чланице да промовишу квалитетне политике запошљавања ради борбе против прекарног рада, јачају јавне системе заштите менталног здравља на раду и промовишу истраживања о менталном здрављу на раду.

Такође се чланице позивају да подржавају ангажовање и реинтеграцију радника са проблемима менталног здравља, као и да подрже самозапослене и мала и средња предузећа у спречавању психосоцијалних ризика на раду.

Истовремено је Савет позвао Европску комисију да размишља о адекватној политици за решавање проблема психосоцијалних ризика на раду, да сматра право радника да се искључи превентивном мером и подстиче координацију националних иницијатива за управљање психосоцијалним ризицима на раду.

Поред тога, социјални партнери су позвани да воде социјални дијалог ради унапређења услова рада и подизања свести о психолошком благостању.