"Вашингтон пост": САД помажу Кијев замрзнутим руским милијардама

Суочени с новим политичким препрекама, односно падом подршке становништва у вези с финансијском помоћи украјинским ратним напорима против Русије, високи амерички званичници појачали су кампању за коришћење руских стотина милијарди долара замрзнутих у западним земљама, пренео је "Вашингтон пост".

Процењује се да је западни блок замрзнуо око 300 милијарди долара девизних резерви Централне банке Руске Федерације, али стручњаци упозоравају да је отуђење тих средстава правно проблематично, те да представља велики финансијски ризик.

Ипак бројни званичници истичу да руске резерве похрањене у западним банкама не могу бити замена за нову хитну војну и економску помоћ Вашингтона Кијеву. Чак и најзагриженији заговорници преусмеравања руског новца за потребе ратних дејстава верују да ће бити потребни месеци, можда и више од године, да се тако нешто реши.

Уз то већина руских резерви се налази у европским банкама које су врло суздржане о овом питању. А уколико би се Бела кућа сама упустила у овај подухват, процењује се да би се домогла тек пет милијарди долара – осталих око 295 је на Старом континенту.

"Вашингтон пост" пише да администрација председника САД Џозефа Бајдена здушно навија за коришћење руског новца у украјинске сврхе, свесна да он вероватно неће моћи да се користи за рат већ само за обнову ове разорене земље.

Белгија најавила коришћење руског новца

Лист подсећа на управо одржан састанак водећих финансијских званичника с министарком финансија САД Џенет Јелен у Мароку која је подржала европски предлог о опорезовању ратне зараде имовине руске централне банке и пребацивању тих средстава у Украјину – што би брзо могло да ступи на снагу а уједно било међукорак ка америчкој иницијативи.

Такође, белгијска влада је најавила стварање фонда за Украјину вредног 1,8 милијарди долара у који ће се сливати добит остварена од заплењене имовине руске централне банке. Већина руског новца налази се у белгијском "Јуроклиру". Портпарол тамошње владе је изјавио да ће руски новац бити искоришћен за војну и хуманитарну помоћ Украјини, као и подршку избеглицама.

По наводима "Вашингтон поста" Русија је у предратном периоду зарадила око 600 милијарди долара у страној валути продајом нафте и гаса Западу од чега је половину похранила у страним банкама – средства су остала нетакнута у Француској, Немачкој и Аустрији, док су мањи износи заплењени у Јапану, Аустралији, Сједињеним Државама и Канади.

Лист је подсетио да ове напоре посебно форсира харвардски професор Лери Самерс, који је деценијама неформални Бајденов саветник.

"Ово је редак случај када је политички сврсисходна ствар уједно и исправна ствар. Коришћење руских резерви уместо новца америчких пореских обвезника је исправно и по економским и моралним основама. То је сигурно боља политика, а без приступа руским ресурсима, неизбежно је да ће подршка Украјини значајно угрозити друге приоритете попут климатских промена, превенције пандемије и Африке", изјавио је Самерс.

Међутим, уколико Европљани заиста реше да троше руска средства, постоји реална бојазан да бројне владе реше да изнесу свој новац из еврозоне, закључује "Вашингтон пост".