Свет

РТ Балкан анализа: Да ли ће Хамас изазвати грађански рат у Европи?

Ескалацију насиља у Израелу и Палестини испратило је и подизање тензија између присталица две стране у Европи, које на тренутке прете да постану и нешто више
РТ Балкан анализа: Да ли ће Хамас изазвати грађански рат у Европи?© Tanjug/AP Photo/Laurent Cipriani

Напад Хамаса на Израел и ескалација бруталног насиља у Палестини подгрејала је тензије не само на Блиском истоку, већ и у другом деловима света, пре свега у Европи.

Непосредно након напада, хиљаде људи широм Старог континента изашле су на улице како би показали солидарност са Израелцима, док су на многим познатим европским грађевинама, од Ајфелове куле до Бранденбуршке капије, биле приказане израелске заставе.

Таква акција је, међутим, наишла на реакцију присталица Палестине, пре свега левичара и Европљана муслиманског порекла, који су, носећи палестинске заставе, организовали протесте подршке цивилима у Гази. Својеврсно "преношење" израелско-палестинског сукоба ускоро је добило и своју ружну страну: отворено исказивање антисемитизма.

Рат у Израелу је подигао тензије у многим европским земљама, у којима је сада повећана опасност од насиља. Тога се дотакао и амерички милијардер Илон Маск, који је на својој друштвеној мрежи Икс упозорио да је, "уколико се актуелни трендови у Европи наставе, грађански рат неминован".

Иако су Маскове тврдње у одређеној мери претеране, чињеница је да би продужење и потенцијална ескалација сукоба између Израела и Хамаса могли негативно да утичу на безбедносну ситуацију у Европи. Посебно рањиве могле би да буду две највеће чланице ЕУ, Француска и Немачка.

Француска – повећане тензије на улицама градова

Једна од земаља у којој је та појава најизраженија је Француска, а тамошњи министар унутрашњих послова Жерал Дарменен је изјавио да је забележено "више од сто антисемитских инцидената" од почетка сукоба у Израелу. Француска полиција је била приморана да користи сузавац и водене топове како би разбила пропалестинске демонстрације у Паризу, а Дарманен је након тога најавио забрану сличних протеста како би се сачувао "јавни ред и мир".

Тензије би, нажалост, могле да буду додатно подгрејане након данашњег напада у граду Арасу, на северу Француске, у ком је једна особа изгубила живот, а две су повређене. Како су пренели локални медији, нападач је ученик чеченског порекла, који је током инцидента викао "Алаху акбар".

Ситуација у Француској је посебно забрињавајућа ако у обзир узмемо чињеницу да је та земља дом највеће јеврејске и, највероватније, највеће муслиманске заједнице у Европској унији.

То прецизних података је немогуће доћи зато што француски закони, као део шире политике секуларности (Laïcité), не дозвољавају прикупљање података о верској припадности грађана, али се процењује да у Француској живи око пола милиона Јевреја и неколико милиона муслимана, који чине између пет и десет одсто укупне популације.

Ескалација конфликта у Израелу је пробудила притајене тензије између исламске и јеврејске заједнице у тој земљи, што би могло да доведе до даљег подизања тензија у француском друштву, каже за РТ Балкан Слободан Зечевић из Института за европске студије.

"У Француској постоји муслиманска заједница, углавном концентрисана у предграђима великих градова и ту је заступљена исламистичка идеологија, која је преко верских вођа успоставила корене. Конфликт у Гази је хомогенизовао муслиманско становништво, које мрзи Израел и исказује антисемитске акте. Те појаве су постојале и раније, али су сада учесталије због сукоба у Израелу", наглашава он.

Зечевић додаје и да је, под притиском локалног муслиманског становништва, велики број припадника јеврејске заједнице последњих година напустио Француску и иселио се у Израел.

"Насиље према верском објектима постоји, њих сада чува полиција, али и према припадницима јеврејске заједнице. Постоји опасност и од атентата, пошто су Европљани у великој мери произраелски оријентисани", објашњава Зечевић и додаје да између хришћана и Јевреја постоји цивилизацијска веза у оквиру тзв. јудеохришћанске културе. "Културолошки, Европљанима су Јевреју далеко ближи, због чега увек постоје тензије са муслиманима", наглашава он.

Немачка – проблеми са све израженијим антисемитизмом

Ситуација је озбиљна и у најмногољуднијој чланици Европске уније, Немачкој. Та земља је, због специфичног историјског наслеђа из периода нацизма и "културе сећања" која је грађена у деценијама након Другог светског рата посебно осетљива на антисемитизам, макар када је реч о његовом јавном испољавању.

Због тога су поделе на поделе на произраелски и пропалестински настројене делове јавности у Немачкој посебно запаљиве.

"Антисемитски злочини (у Немачкој) су у порасту, и то је очигледно већ годинама. Али антисемитизам се не налази само међу старијима, који су можда као деца одрастали уз нацистичку идеологију, или онима који сањају крај 'култа кривице' (…) већ и међу млађом генерацијом, која је одрасла умрежена и налази се на левици или је имигрантског порекла, и која маскира мржњу према Израелу у постколонијалну борбу", пише у колумни за "Шпигл" немачка новинарка Сабине Ренефанц.

У Немачкој је, због историјског наслеђа, изузетно тешко критиковати Израел без добијања етикете антисемите, али имигранти муслиманског порекла немају тај проблем и не устежу се да критикују Јеврејску државу, у чему често иду и корак даље, каже за РТ Балкан Душан Достанић са Института за политичке студије.

"Још једна занимљива ствар је да се један број Јевреја окреће десној политици и сматра да једино десница може да их заштити од тог антисемитизма. С друге стране, немачка политика мултикултурализма већ неко време има проблема са одржавањем реда и закона на својој територији, пре свега у предграђима и делова градова где живе мигранти. Још од групних силовања у Келну током новогодишњих прослава пре неколико година се види да Немачка нема могућност контроле", наглашава он.

Достанић објашњава да све политичке партије у Немачкој имају чланове и симпатизере у муслиманској заједници, па чак и Демохришћани, али да то не мења чињеницу да је немачки политички естаблишмент јасно и отворено произраелски оријентисан. Ситуација је другачија са левичарским организацијама и покретима, укључујући и оне који кокетирају са екстремизмом.

"Палестинци могу да рачунају на подршку група са екстремне левице, али не свих, група који се раније солидарисале са политиком ПЛО-а и које подржавају Палестину", оцењује он и додаје да је на другом крају политичког спектра, на десници, Алтернатива за Немачку заузела крајње неутралну позицију када је реч о израелско-палестинском сукобу. "То је слично њиховој позицији када је реч о руско-украјинском сукобу."

Достанић каже да подаци о антисемитским нападима у Немачкој указују на то да су они у порасту, али да те статистике често умеју да буду манипулативне.

"Ствар је у томе што су већ доста дуго подаци о антисемитизму у Немачкој доста компликовани, па чак и манипулативни. Ако погледамо извештаје обавештајних служби, ви ћете видети доста високе бројке за неки десни екстремизам, па ћете моћи да закључите да само што није дошло до појаве неких нових СА одреда на улицама и томе слично. Али заправо насиља са деснице скоро да нема, а случајеви 'десног екстремизма' остају на нивоу неких непријатних изјава", објашњава он.

Када је реч о физичким нападима на јеврејску заједницу, они не долазе од аутохтоне заједнице већ од миграната и људи исламског порекла, наглашава Достанић и додаје да се ту види да мултикултурализам лоше функционише, због чега су странке деснице скептичне по том питању – зато што људи који долазе односе своје конфликте.

Нема података о броју муслимана у Европској унији

Саговорници РТ Балкан су сагласни да је изузетно тешко проценити колико муслимана живи у Европској унији, зато што европске земље не прикупљају или не желе да јавно објаве те податке.

"Тешко је рећи колико муслимана живи у Европи, поготово након мигрантског таласа из 2015-16. Власти тиме манипулишу и прикривају податке. Процењује се да је само у том периоду дошло између 2 и 4 милиона људи. Многима којима је одбијен азил је су ипак остали у Немачкој, зато што то њихова репатријација не функционише, поготово са овом зелено-левом владом", објашњава Достанић.

Према проценама Истраживачког центра "Пју" из 2016. године, у Европској унији, Норвешкој и Швајцарској живело је око 25,7 милиона муслимана, односно око 4,9 одсто укупне популације. У апсолутним бројкама највише их је било у Француској (5,7 милиона), Немачкој (4,9 милиона) и Великој Британији (4,1 милиона), док је највећи удео у популацији на Кипру (25,4 одсто) и у Бугарској (11,1 одсто), у којима углавном живе аутохтоне (турске и ромске) муслиманске заједнице.

image